Gledao je Aleksandar Vučić paradu u Pekingu. Posmatrao je brata Sija, kako izgleda moćno, dok sa tribina posmatra raznorazna oruđa, koja promiču ispred njega.

Tada je, verovatno, došao na ideju da i sam upriliči jedan takav događaj. Treba mu da podigne samopouzdanje, koje mu se ozbiljno poljuljalo. Veruje da će, kad bude stajao iznad kolone, sačinjene od ljudi koji pokreću različito oružje i gledaju u njega kao u „vrhovnog komandanta“, da doživi osećanje moći.

A veoma mu je potrebno, da se iz aktuelnog mentalnog stanja miša preobrati u lava. Misli, kad dostigne do takvog osećanja, dobiće novu snagu da se definitivno obračuna sa svim protivnicima. Uverio se da ih nije uplašio policijskom torturom, hapšenjima i ponižavajućim tretmanima. Pokušaće da ih zastraši moćnim oružjem.

Svi ti koji mu osporavaju pravo da gospodari državom, videće kako ispred njega prolaze sprave za uništenje, kojima on komanduje. U njegovom infantilno-paranoidnom mentalnom sistemu vrednosti, moć je proporcionalna sili, koju može da kontroliše i nesmetano primenjuje. Trenutna dominacija paranoidnog diskursa, koji uslovljava da svuda oko sebe detektuje neprijatelje, usmerava ga da pokaže susedima (a možda i drugima koji nisu geografski blizu) šta sve poseduje od ubojitih........

© Danas