Rešenje Ministarstva prosvete broj 612-00-00454/2026-06 može se čitati na više načina. Pravni je najmanje zanimljiv. Mnogo je korisnije posmatrati ga kao eksperiment iz primenjene logike: šta se dešava kada se realnost ne uklapa u odluku, pa se odluka prilagodi tako da realnost postane višak.

U tom eksperimentu, Filozofski fakultet u Nišu pojavljuje se kao zgodan uzorak. Ne zato što je slab, već zato što je kompletan: ima ljude, programe, studente i kontinuitet. Drugim rečima, poseduje sve ono što je potrebno da bi neko drugi mogao da se na to pozove.

Rešenje zato ne menja mnogo toga na prvi pogled. Fakultet i dalje postoji. Samo su njegovi najvažniji delovi raspoređeni tako da više ne zavise od njega. To je poznata administrativna tehnika: ništa se ne ukida, samo se premesti tamo gde više ne pravi smetnje.

Jedini odgovor na tragediju na Filozofskom

Jedini odgovor na tragediju na Filozofskom

Ustav Republike Srbije u članu 72. govori o autonomiji univerziteta. Ovim rešenjem taj princip nije ukinut, naprotiv, dodatno je razjašnjen. Univerzitet je autonoman u meri u kojoj može samostalno da prihvati odluke koje su već donete.

Saglasnost ustanove, očekivano, nije bila preduslov. U suprotnom bi postojala neprijatna mogućnost da se o sudbini jedne institucije izjasne oni koji u njoj rade. Time bi se proces nepotrebno usporio i izložio argumentima.

Posebnu pažnju zaslužuje formulacija da novi subjekt „preuzima imovinu, prava, obaveze i matične knjige studenata“. Ova rečenica je primer retke jasnoće u javnoj upravi: iz nje se vidi da su studenti uspešno prevedeni iz kategorije........

© Danas