Posle višegodišnjeg strpljivog čekanja, napokon smo na predstavljanju nacionalne strategije „Srbija 2030“ od predsednika Republike Aleksandra Vučića čuli prvu verodostojnu konstataciju o srpskom zdravstvu.

Naime, izjavio je „da je stanje u zdravstvu Srbije neodrživo i da se poslednjih decenija u zdravstvu radilo pogrešno“. Međutim, predsednik Republike je ostao nedorečen jer posle ove ozbiljne istine, sa brojnim reperkusijama, neminovno se nameću bar dva pitanja: a) koje institucije i pojedinci snose odgovornost za takvo stanje, i b) koje reformske, pa i kadrovske, promene slede ili predlaže?

Umesto toga, dobili smo sledeća razmišljanja i predloge koji, ni u forenzičkim tragovima, ne ukazuju na razumevanje složenosti problema i želju za utemeljenjem nove zdravstvene politike u Srbiji.

Prvo, predsednik je najavio da će od 2028. do 2035. godine biti uloženo 2,5 milijarde evra u zdravstvenu infrastrukturu. Oni koji su neopterećeni potrebnim znanjem i iskustvom, ovaj „poklon“ prihvatiće bez sumnjičavosti, možda i sa radošću. Međutim, nijedna država na ovaj planeti nije uspela da reši narastajuće probleme u zdravstvenom sistemu samo proširenjem bolničkih kapaciteta i kupovinom nove opreme, što se isključivo i uporno radi u našoj zemlji. Na drugoj strani, promene koje zahtevaju znanje, iskustvo, stručno planiranje, snažnije finansiranje, savremene ideje, široku edukaciju i motivisanost zdravstvenih radnika, adekvatno vrednovanje rada i rezultata rada zdravstvenih radnika, bolju kontrolu, organizaciju i rukovođenje, uključenje većeg broja znalaca i institucija, depolitizaciju zdravstva itd. nekako su ostale po strani, gotovo marginalizovane ili zaboravljene.

I tokom proteklih godina, data su brojna obećanja za renoviranje ili izgradnju zdravstvenih ustanova po celoj Srbiji. Samo podsećam na novu infektivnu kliniku za 21. vek, stručno i prostorno spremnu za nadolazeće epidemije i pandemije, a što je predsednik Republike i obećao februara 2020. godine ili na pedijatrijsko odeljenje pančevačke bolnice kojem će „da zavide na izgledu i opremi“, a što je predsednik Republike lično obećao 2020. godine. Šta se dešava sa fabrikom „sinofarm“ vakcina, izgrađenom bez stručnog pokrića, ukupne vrednosti oko 46 miliona evra, sa obećanom godišnjom proizvodnjom od 30 miliona doza vakcina.

Predsednik Republike je ovu fabriku, i pre izgradnje, nazvao „regionalnim čudom“ i „srpskim ponosom“. Takođe, u budžetu za ovu godinu nema onkologije dva, „kao najvećeg regionalnog onkološkog centra sa početkom rada 2027/28. godine“. A činjenica je da smo na evropskom vrhu po smrtnosti od malignih bolesti. Međutim, po izjavi predsednike Republike, pojavila se inicijativa od strane „najmoćnije američke........

© Danas