Pojedine članice Evropske unije sve češće koriste pravo veta u pristupnom procesu zemalja kandidata. Pritom se često radi o interesima unutrašnje politike. DW objašnjava najvažnije slučajeve i njihovu pozadinu.

Poslednje proširenje Evropske unije bilo je 1. jula 2013. kada je Hrvatska postala 28. članica. Sedam godina kasnije usledio je Bregzit, Ujedinjeno Kraljevstvo je napustilo EU, koja od tada ima 27 članica.

Konačno, posle toliko godina, EU bi ponovo mogla da dobije 28. članicu: Crna Gora bi mogla već u narednim mesecima da završi pristupne pregovore i početkom 2028. uđe u EU. Međutim, Hrvatska je uputila niz zahteva i mogla bi da uloži veto na pristupanje Crne Gore.

Evroposlanik iz Hrvatske: Srbija se od 2022. nije pomakla ni milimetar prema EU, Crna Gora najbliža članstvu

Evroposlanik iz Hrvatske: Srbija se od 2022. nije pomakla ni milimetar prema EU, Crna Gora najbliža članstvu

Pravo veta, koje pojedine članice EU imaju u mnogim oblastima odlučivanja, poslednjih godina sve se češće koristi kao sredstvo političkog pritiska, pa i ucene. DW donosi pregled najvažnijih slučajeva korišćenaj veta u pristupnom procesu, njihove pozadine i političkih posledica koje takva politika može da proizvede.

Crna Gora: Hrvatska postavlja osam zahteva

Crna Gora je najdalje odmakala u pregovorima sa EU i trenutno važi za najozbiljnijeg kandidata za ulazak 2028. godine.

To je, međutim, prema rečima hrvatskog ministra spoljnih poslova Gordana Grlića Radmana, „prebrzo“. Hrvatska vlada je zato ponovo precizirala zahteve koje već duže vreme upućuje Podgorici. Zvanično objašnjenje glasi da time želi da se „olakša“ crnogorski pristupni proces. Ipak, u pozadini se nazire mogućnost veta.

Zagreb, između ostalog, traži obeštećenje za nekadašnje zatočenike iz Hrvatske koji su tokom ratova devedesetih bili u logorima na teritoriji Crne Gore, rasvetljavanje sudbine hrvatskih državljana nestalih u tom periodu, kao i doslednije procesuiranje ratnih zločina.

Pored toga postoje nesuglasice oko preciznog razgraničenja na moru. Hrvatska takođe traži isplatu oko 2,4 milijarde evra za imovinu nekadašnje Jugoslovenske narodne armije, kao i vraćanje školskog jedrenjaka „Jadran“.

Dok deo zahteva koji se odnosi na suočavanje sa ratnom prošlošću deluje opravdano, neki su sporni, poput pitanja vojne imovine. Jasno je i da čitav paket zahteva ima veze sa hrvatskom unutrašnjom politikom.

Nijedna vlada u Zagrebu ne može sebi da priušti utisak popustljivosti kada je reč o Domovinskom ratu. Uz to, umereno konzervativni........

© Danas