Zamislite da do posla imate pet kilometara. Nemate automobil, a autobus ne saobraća. Možete da pešačite oko sat vremena ili da sednete na bicikl i stignete za svega 15 minuta, gotovo bez napora i znojenja. Većina ljudi bi se odlučila za drugu opciju. Nije iznenađenje što se procenjuje da danas u svetu postoji više od milijardu bicikala. Osim što predstavljaju praktično prevozno sredstvo, bicikli su i jedan od energetski najefikasnijih izuma u istoriji. Omogućavaju ljudima da putuju brže i prelaze veće udaljenosti uz znatno manji utrošak energije nego kada hodaju ili trče.

Ali zašto je tačno okretanje pedala toliko lakše od hodanja? Prema The Independent-u, odgovor leži u elegantnoj biomehanici načina na koji naša tela interaguju sa ovom mašinom na dva točka, prenosi Index.hr.

Savršeno jednostavna mašina

U svojoj suštini, bicikl je savršeno jednostavan: dva točka, pedale koje prenose snagu na zadnji točak preko lanca i zupčanici koji nam omogućavaju da fino podesimo svoj napor. Pa ipak, ova jednostavnost krije inženjersko rešenje koje savršeno dopunjuje ljudsku fiziologiju.

Kada hodamo ili trčimo, u suštini smo u stanju kontrolisanog pada unapred, hvatajući se sa svakim korakom. Naše noge moraju da se kreću u velikim lukovima, podižući teške udove protiv gravitacije sa svakim korakom. Samo taj pokret troši mnogo energije. Zamislite samo koliko bi iscrpljujuće bilo jednostavno mahati rukama neprekidno sat vremena.

Na biciklu, noge se kreću u mnogo manjim, kružnim pokretima. Umesto da zamahujete punom težinom noge sa svakim korakom, jednostavno rotirate butine i listove u kompaktnom ciklusu pedaliranja. Ušteda energije je odmah očigledna.

Vožnja bicikla može smanjiti rizik od........

© Danas