Gledamo skorojevićko pobožno prenemaganje pred kojim pravi vernici imaju, što bi rekla omladina, „transfer blama“

Koliko sam ja nekad voleo Uskrs! U vreme kad je njegovo obeležavanje bilo lep porodični praznik pun šarenih jaja, podsećanje na hrišćansku tradiciju naše civilizacije donosilo je i u moj dom spokoj i uživanje. U mom jugoslovenskom detinjstvu, imao je, priznajem, i dodatnu čar zabranjenog voća, jer ga socijalistička država sa humanim likom nije zvanično slavila, gledajući nerado na nas, kojima su roditelji pisali neubedljiva opravdanja za razredne starešine zbog izostanka svoje dece iz škole na Veliki petak. Humani lik je ipak preovladavao nad komunističkom doktrinom, pa nije bilo strogih ukora i kazni, jer su se zvaničnici uglavnom pravili Toše i gledali na drugu stranu dok Uskrs, Božić, slava ne prođu.

Od kad su se komunistička deca prerušila u desničarske nacionaliste i pravoslavlju odane rodoljube pa preuzela vlast, za tili čas otišlo se u drugu krajnost: danas ko ne posti nije muško, svi se krste prolazeći pored crkvenih hramova (čak i autobusom i tramvajem), a mediji nas na dnevnoj osnovi podsećaju koji se svetac kog dana slavi i kako, takoreći nas podučavaju šta se „nikako ne sme“, a šta valja kog dana raditi, da bi se pokazalo ko je dobar hrišćanin, a naročito pravoslavac. Kao da smo na teološkom fakultetu.

„Ideolozi mraka urušavaju obrazovanje“: Mitropolit Irinej i „kataklizma“ državnih univerziteta

„Ideolozi mraka urušavaju obrazovanje“: Mitropolit Irinej i „kataklizma“ državnih univerziteta

U mojoj kući Uskrs, Božić i slava se obeležavaju kao uvek, diskretno i u krugu porodice, niko od mojih bližnjih ne mora da nosi kajle sa teškim krstovima oko vrata i na njima razapetog „gimnastičara“, kako su Hrista nazivali novokomponovani ruski pravoslavci kad je propao komunistički bastion, da bi pokazali svoju versku pripadnost. Biti vernik i u kojoj meri lična je stvar, i mada su države i crkve svih vremena uvek šurovale, njihovi resori i delatnosti su zakonom razdvojeni. Bar bi........

© Danas