“Zidaru je lako: kad mu je teško kuće zida.
Lekaru je lakše: kad je bolestan ljude leči.
Meni je najteže ljubavi moja čista –
mene u jatima napuštaju reči.”

Tek kad sam stavio gornji naslov, setio sam se pesme Brane Petrovića “Mene u jatima napuštaju reči” čija druga od dve strofe stoji ispod naslova. I “koincidentalno”, sadrži pojmove koje sam i sam želeo da malo razlažem u tekstu. Jer tema i jeste kako već SVE NAS napuštaju reči, štaviše izumiru zajedno sa poslovma, zanatima, predmetima, bićima, biljkama, životinjama i mnogo čim drugim, što se ne može ni nabrojati.

I odmah da potrošim asocijaciju na jato, jer se ona jezivo uklapa u poruku ovog teksta. Naime, ovde na istoku Srbijice, u dolini Borske reke i na putu vetrova koji iz Bora donose ko zna šta, pre nekoliko godina polja i njive bile su........

© Danas