„E, Božo, tolko sam u gužvi da ne stižem da dođem na posao“, znao je da se šali još davno u „Borbi“ moj pokojni prijatelj i višegodišnji saradnik ovog lista, Milinko Bujišić.

Pa i ja, ne stižem ni da uživam u penziji, niti da napišem sad donje redove. Draži sam obećao tekst povodom skorog 10.000. broja Danasa, a ophrvan sam i ovim RockTočkom. Stoga se pozivam na pravo da objavim nešto već davno napisano, a sa temom kojom sam, takođe, godinama ophrvan…

Pečalbari

Bežali smo neumno i dugo sa urođenim bolom
od režanja, od laveža, od rala, trla i trlica,
ali i od žubora, bistrine, od slavuja i grlica,
od crnih gorkih zalogaja za garavim stolom.

Sklanjali smo se i od krvnika i od sopstvene krvi,
od zlih mesta, ponora, od tamnih, ledenih šuma,
ali i od pesme, od zdravlja i zdravoga uma.
Oni sa začelja otimahu se da u tome budu prvi.

Udaljavali smo se od nerodice i od crnog hleba
od tvrde zemlje, proje, od bujica i podlih usova,
ali i od zelenila, vetra i........

© Danas