Sjedinjenje Američke Države (SAD) će do 30. septembra povući sve preostale vojne snaga iz Iraka, čime će biti okončan razmeštaj koje je oblikovao zemlju više od dve decenije.

Ovaj korak obeležava kraj vojnog prisustva započetog invazijom 2003. godine u kojoj je sa vlasti svrgnut predsednik Iraka Sadam Husein, a nastavilo se tokom godina pobune i nasilja verskih sekti.

Američke snage su se prethodno povukle 2011. godine, ali su se vratile 2014. da pomognu da se porazi grupa Islamska država (ISIS).

Ovo najnovije povlačenje stiže u trenutku kad su tekuće napetosti sa Iranom ponovo stavile američke vojnike u Iraku na liniju vatre.

Ipak, stručnjaci kažu da je malo verovatno da će američki uticaj nestati zajedno sa povlačenjem vojske.

Šta se sada dešava i zašto?

Zvanično, povlačenje prati sporazum Vašingtona i Bagdada 2024. godine za okončanje Operacije Urođena odlučnost, misije koalicije protiv Islamske države predvođene Amerikom.

Na vrhuncu iračkog rata 2007. godine, u zemlju je poslato više od 170.000 američkih vojnika.

U decembru 2023. godine, pre nego što je postignut sporazum o povlačenju, taj broj je pao na oko 2.400, prema američkoj Centralnoj komandi.

Od tada, američke snage su smanjile prisustvo, ostavivši samo mali kontingent u regionu Kurdistana, prema medijskim izveštajima.

„Ovo povlačenje dogovoreno je između prethodne iračke vlade pod uslovom da je misija pobede nad ISIS-om postigla cilj u Iraku“, kaže Safvan Al-Amin, nerezidentni viši stručni saradnik Iračke inicijative pri Atlantskom savetu u Vašingtonu.

Šta je Islamska država

Da li ponovo jača Islamska država

Ovaj potez odražava i dugogodišnje političke pritiske u Iraku.

Daglas Siliman, koji je služio kao američki ambasador u Iraku između 2016. i 2019. godine, kaže da su se uzastopne vlade suočile sa zahtevima za okončanje američkog vojnog prisustva, koje mnogi doživljavaju kao kršenje iračkog suvereniteta.

„Nekoliko iračkih vlada, pod pritiskom proiranskih frakcija i delova uglavnom šiitske zajednice, vršili su pritisak kako bi osigurali da te snage napuste zemlju“, rekao je za BBC Siliman, danas predsednik Instituta Arapskih zalivskih zemalja u Vašingtonu.

Američke snage su napustile Irak 2011. godine pod predsednikom Barakom Obamom, ali su se vratile tri godine kasnije na zahtev Bagdada nakon što je Islamska država zauzela velike delove zemlje.

Od tada, njihova uloga se razvila iz borbenih operacija u obuku, savetovanje i deljenje obaveštajnih podataka.

Ipak, analitičari tvrde da je odluka o povlačenju ovog meseca motivisana podjednako zabrinutošću zbog bezbednosti, kao i zvaničnim krajem misije protiv Islamske države.

„Ovde se radi o........

© Danas