Svеtsкi dаn srcа оbеlеžаvа sе svаkоg 29. sеptеmbrа širоm svеtа. Cilj оbеlеžаvаnjа Svеtsкоg dаnа srcа је pоdizаnjе svеsti о znаčајu prеvеnciје, rаnоg оtкrivаnjа i prаvоvrеmеnоg lеčеnjа bоlеsti srcа i krvnih sudоvа. Оbеlеžаvаnjе оvоg dаtumа prеdstаvljа priliкu dа sе, nа оsnоvu аktuеlnih pоdаtака о оbоlеvаnju i umirаnju, sаglеdа јаvnоzdrаvstvеnо оptеrеćеnjе оvim bоlеstimа.

Batut navodi da bolesti srca i krvnih sudova (bolesti sistema krvotoka, kardiovaskularne bolesti, cirkulatorne bolesti – MKB-10: I00–I99) predstavljaju veliku i heterogenu grupu oboljenja. Najučestalije su među nezaraznim bolestima, a nastaju pod uticajem multifaktorskog, sinergističkog i kumulativnog uticaja socijalno-ekonomskih, metaboličkih, bihevioralnih i ekoloških faktora rizika.

Kardiovaskularne bolesti (KVB) i njihovi faktori rizika su vodeći javnozdravstveni problem u celom svetu, jer su najčešći uzrok obolevanja, nesposobnosti, umiranja i opterećenja bolestima.

Procenjuje sa da danas u svetu sa nekom od bolesti iz grupe KVB živi preko 626 miliona osoba, a svaki peti srčani bolesnik će tokom života razviti srčanu insuficijenciju.

Poslednjih decenija doživotni rizik za pojavu kardiovaskularnih bolesti veći je od 60%, zbog velike izloženosti stanovništva velikom broju faktora rizika. Međutim, čak 50% srčanih i moždanih udara može da se spreči kontrolom samo tri faktora rizika, u koje spadaju pušenje, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana.

Prema podacima studije globalnog opterećenja bolestima i Instituta za zdravstvstvenu metriku i evaluaciju, prosečna prevalencija KVB u svetu tokom 2023. godine iznosila je 9%, a u Srbiji 11%.

Kardiolog otkriva sedam znakova bolesti srca koje ne smemo da zanemarimo

Kardiolog otkriva sedam znakova........

© Danas