Osamnaesti je vek i univerziteti su u krizi. Zvuči poznato? Usred modernog doba i vaskolike revolucije širom evropskog kontinenta, u pitanje se dovode plemstvo, crkva, pa i sam bog.

Prosvetitelj Deni Didro izgovara da „čovečanstvo neće biti slobodno dok poslednji kralj ne bude obešen o creva poslednjeg popa“. Volter je crkvi poručio: „Srušite bestidnicu!“. A Markiz de Sad revolucionare poziva na „Još jedan napor“, a to je – poslati religiju dođavola. „Ako ateizmu trebaju mučenici, samo neka kaže, i moja krv je spremna“, pisao je, nazivajući Isusa iz Nazareta „prevarantom“, „banditom“ i „šarlatanom“ („Filozofija u budoaru“, 1795). A, uz bogate manastire, utvrđenja religijske vere u Francuskoj i Evropi bili su i – bogati univerziteti.

Još u 14. i 15. veku, univerziteti sa svojom autonomijom postaju veoma imućni zbog trgovine nekretninama, odnosno polufeudalna imanja kojima upravljaju akademske i plemićke oligarhije. Studiranje više nije bilo poziv asketskih crkvenjaka, a život na fakultetu obuhvata i stepen luksuza koji dolikuje budućoj gospodi, odnosno plemstvu.

Autoritet univerziteta

Osim udobnih soba, ishrane i iskustva drugovanja sa vršnjacima, pojedini fakulteti su posedovali i golemo zemljište, pa i travnjake za sportske igre, jezera za ribolov, teniske terene i slično. Kako ističe pedagoškinja Biljana Bodroški Spariosu (2017), ovo jeste bila značajna suprotnost u odnosu na srednjovekovne univerzitete kada su studenti živeli u skromnim uslovima, oskudno se odevali i hranili, pri čemu nije postojao ni zaseban prostor za nastavu, nego se ona održavala u iznajmljenim prostorijama.

Dakle, univerziteti se u novom veku percipiraju kao recidivi „mračnog“ srednjeg veka sa svojim feudalnim strukturama, smešnim odorama, sholastikama i katehizisima. To jest, učenjem latinskih pesmica napamet kao znanjem koje se skupo prodaje kao visoko obrazovanje. Još od 17. veka, rastuća nezaposlenost obrazovane klase i razni društveni nemiri, proizveli su kritike da se na univerzitetu „predaju zastarele stvari, zastarelim metodama“.

Jer, znanje se posmatralo kao „blago koje treba čuvati na........

© Danas