Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, bez obzira na sve, ponovo skače u budućnost objavom strategije razvoja zemlje za period 2030–2035.

Kultura se u toj viziji ne pominje mnogo – valjda je dovoljno to što ćemo, kako se najavljuje, već tada biti u Evropskoj uniji, isto kao što se već sada „vozimo“ metroom i uživamo u svim blagodatima ispunjenih obećanja. Skačemo zato i mi u budućnost i pitamo ljude iz različitih sfera umetnosti i kulture kako vide oblast u kojoj deluju 2035. godine. Gde vide sebe u tom futuru koji nas čeka – odmah, „tu iza ugla“.

Željko Hubač, dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu, kaže da već 30 godina sluša razne optimističke planove o budućnosti koje iznose različiti vlastodršci, i to uvek – i nepogrešivo – u trenucima ozbiljnih kriza.

„Ne bave se nekom strategijom razvoja, već isključivo trenutnim političkim efektima. Po pravilu, realizacija tih planova je na nivou ne većem od 20 procenata. Ali u zemlji u kojoj se sistemski i svakodnevno proizvodi politički haos računa se s tim da ljudi lako zaboravljaju, a one koji bi da ih podsete tretiraju kao oportuniste“, smatra Hubač. Kada je u pitanju pozorište, Srbija je u poslednje tri decenije iznedrila svega četiri nova teatra, ali sada, kako kaže, „zajedno sa njima imamo više nego duplo manju produkciju“.

„Prepolovljeni su ansambli, broj ljudi u tehnici sveden je na trećinu, umetnički zanati su osakaćeni, u pozorištima primenjujemo zakone koji ne prepoznaju specifičnost rada teatara, a pojava prepoznatljive i konzistentne repertoarske politike je na nivou ekscesa“, ocenjuje Hubač, dodajući da je taj trend jasan, ali da u poslednje dve godine dobija radikalno ubrzanje pod strašnim političkim pritiskom.

„Sredstva za produkciju se drastično umanjuju, inače namešteni konkursi za finansiranje se po prvi put ne realizuju, festivali se otkazuju, a redovno igranje predstava imamo samo u........

© Danas