Studentski protesti traju već gotovo godinu dana, od pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024.

Za to vreme videli smo primenu sile od strane političke antielite, poslušne sudije i tužioce kako prvo muklo ćute, onda, kada im se učinilo da vetar počinje da menja pravac, potpisuju neke naknadne „podrške“ studentima (u najmanje jednom slučaju, tu „podršku“ je potpisala sudija koja je, svega par dana ranije, ekspresno donela odluku da se ukida štrajk advokata koji je započet u znak podrške studentima), da bi potom, kad je vetar promena oslabio, ponovo zaćutali i, kao debeli šarani, potonuli u okapine mlake, muljevite vode svoje nedostojne, za društvo užasno štetne, svakodnevice.

Na javnim skupovima, uključujući i neke veće, na Trgu republike u Beogradu, govorile su i neke kreature iz centara za socijalni rad – tih jazbina svakakvog zločina i zloupotreba, koji su rutinski učestvovali u izbornim kampanjama antielite, a o čemu su izveštavali mediji.

Naravno, i te nakaze su brzo zaćutale, jer njihova potreba za bizarnim, disfunkcionalnim i nenormalnim je zadovoljena sa par nastupa, a kada im se učinilo da je studentska energija zamrla, vratili su se u svoje slivnike u kojima vrebaju nevine, decu, stare, nemoćne.

Ima još ovakvih primera.

Zašto je onda talas protesta neodlučen, i nikako da se politička situacija „prelomi“? Čak su i studenti, na neki način, „kapitulirali“ – od inicijalnog zahteva za direktnu demokratiju i zborove građana, reterirali su na zahtev za izbore po postojećim zakonima, na insinuacije o nekakvoj „listi“ koju, navodno, imaju.

Osnovna stvar koja možda objašnjava probleme u daljem artikulisanju i osnaživanju studentskog pokreta je činjenica da su studenti svaki put dobili ogromnu podršku kada je njihovo delovanje bilo zasnovano na vrednostima i konceptu vrline, na jasnim idejama i predlozima. Pogledajte kako se narod probudi kada........

© Danas