Jarki trag rakete u noći između petka i subote pocepao je potpuni mrak na nebu iznad Karakasa, dok su se u pozadini čuli huk mlaznih aviona i pucnjava mitraljeza. Projektil, ispaljen na jedan od američkih helikoptera, proleteo je daleko do mete. Nakon toga začula se tutnjava topova čijim projektilima su zasuti gardisti venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura.

Ubijeno je 60 vojnika, među njima 32 Kubanca, dovedena kako bi postavili poslednju liniju odbrane između palate Nikolasa Madura i ostatka sveta. Tek pokoji bljesak eksplozija i vatre bili su te noći jedino svetlo u prestonici države čijeg su predsednika i njegovu ženu američki specijalci strpali u helikopter i odveli na jedan od ratnih brodova ukotvljenih u Karipskom moru.

Nekoliko sati kasnije, američki predsednik Donald Tramp je objavio na svom nalogu na društvenoj mreži  „Truth Social“ fotografiju uhapšenog Madura i u obraćanju javnosti, slaveći preuzimanje vlasti nad Venecuelom, tačno 20 puta pomenuo naftu.

Bio je to udar najmoćnije države planete izveden na sličan način na koji je Džordž Buš Stariji 26 godina ranije poslao trupe u Panamu da bi lidera države generala Manuela Norijegu, bivšeg američkog protežea, uhapsio i poslao ga u zatvor u kojem je 28 godina kasnije panamski diktator i skončao. Norijega je uhapšen na isti dan kada i Maduro, trećeg januara 1990. godine.

Ujutru trećeg januara 2026. tek nekoliko vozila prešlo je most preko reke Tačira koji spaja Venecuelu i Kolumbiju, nazvan po Simonu Bolivaru, revolucionaru i oslobodiocu Venecuele, Kolumbije, Ekvadora, Perua, Paname i Bolivije, u čiju čast je Ugo Čavez 1999. promenio ime svoje države u Bolivarska Republika Venecuela. Dok je Maduro američkim vojnim brodom „Ivo Džima“ plovio ka Njujorku, na ovom mostu nagužvali su se mnogobrojni reporteri i policija očekujući talas venecuelanskih izbeglica – koje se nisu pojavile.

Za svaki slučaj, Kolumbijci su oko svoje granice rasporedili 30.000 vojnika, strahujući da bi predsednik Gustavo Petro mogao biti sledeći latinoamerički lider kidnapovan i odveden put američkih sudnica, baš kako je Tramp najavio.

„Ja sam Nikolas Maduro, predsednik Venecuele… Nevin sam, nisam kriv“, rekao je Maduro pred sudom na Menhetnu, gde mu je u ponedeljak, petog januara počelo suđenje zbog serije optužbi vezanih za šverc droge i oružja u SAD. Američki mediji navode da optužnica sadrži snimke razgovora Madurovih saradnika i švercera kokaina o načinima na koji će droga biti prokrijumčarena u Ameriku, dokaze da su avioni tovareni narkoticima u predsedničkom hangaru na aerodromu u Karakasu, te da su šefovi narko-mafije dobijali venecuelanske diplomatske pasoše.

Trampova administracija tvrdi da je Maduro planirao da Ameriku preplavi kokainom slabog kvaliteta, ali su skeptici odmah podsetili da je američki predsednik originalnog tvorca te rečenice, bivšeg predsednika Hondurasa Huana Orlanda Ernandeza, nekoliko sedmica ranije pustio na slobodu, iako je zbog šverca 400 tona kokaina bio osuđen na 45 godina zatvora.

„Napuniću gringosima noseve kokainom“, govorio je ranije Ernandez. Ipak, prilikom oslobađanja Tramp i američki zvaničnici nazivali su ga „sjajnim momkom“ i „velikim prijateljem“.

„Ernandez je osuđen zbog učešća u zaveri kojom je 400 tona kokaina prošvercovano u SAD i on će biti pomilovan, dok su u isto vreme nepoznate osobe koje bi mogle biti ribari ili šverceri droge, ne znamo, ubijane na otvorenom moru – takva politika nije konzistentna i žestoko je nezakonita“, ocenio je Tomi Vijetor, nekadašnji član administracije Baraka Obame.

Pod velikim znakom pitanja je i američka tvrdnja da je Maduro povezan sa tajnovitim „Kartelom sunca“ (Cartel de los Soles), navodno odgovornim za veliki deo šverca kokaina u Ameriku. Nekoliko južnoameričkih obaveštajnih službi tvrdi da ova organizacija uopšte ne postoji, već da se novi mega-kartel u stvarnosti zove „Nova hunta za trgovinu drogom“ (Nueva Junta de Narcotráfico).

Ovim povodom oglasio se i predsednik Kolumbije Gustavo Petro, mašući izveštajem obaveštajaca u kojem se navodi da se na čelu novog kartela nalazi Hulio Lozano, koga su agenti Federalnog istražnog biroa još pre 15 godina uhapsili u Panami i poslali na odsluženje šestogodišnje kazne zatvora.

Norijega je uhapšen na isti dan kada i Maduro, trećeg januara 1990. godine

Pored tvrdnji o „Kartelu sunca“, američki........

© Нови Стандард