Kada je NATO bombardovao Srbiju pre 26 godina, svaki dan, oko 16 časova, urednici slobodnih medija nosili su novine na cenzuru. Cenzori su bili, nećete verovati, Aleksandar Vučić, ministar za informisanje u Vladi Republike Srbije, dečko koji je tada imao 30 godina i svi su verovali da takvog lika samo Šešelj može da voli, i da će jednog dana završiti kao magacioner Šešeljevih sabranih dela, čime će se baviti doživotno.

Podijeli

Oglas

U situacijama kada ministar Vučić nije bio tu, novine je cenzurisala njegova zamenica iz Jugoslovenske levice, (ne)popularnog JUL-a, Radmila Višić, čuvena po izjavi od pre 25 godina koja je i današnja matrica tog vlastodržačkog julovsko-radikalskog polusveta. Radmila je tada izjavila: "Opozicioni lideri pokušavaju da mobilišu narod koji teško živi, da ga mobilišu - da živi još teže".

Tekstovi iz sutrašnjih izdanja štampe čitani su u zgradi Ministarstva informacija, a kad je zgrada Vlade Srbije pogođena bombom, cenzura je obavljana na više drugih mesta u gradu, najčešće na Mašinskom fakultetu ili u hotelu Metropol. Jednom, kad su Vučić i Višić bili zauzeti, urednici su išli u Sportski centar Vračar, gde je činovnik Ministarstva Miodrag Popović (danas direktor Turističke organizacije Beograda) igrao tenis.

Glavni urednik Danasa Gruja Spasović morao je da sačeka kraj seta........

© TV N1 Sarajevo