Nakon što se prenuo iz proročkog sna koji ga je obuzeo kod ognjišta srpske demokratije, ministar prosvete Dejan Vuk Stanković je, u vezi sa krizom koju su režimski gaulajteri proizveli u jednoj od najboljih javnih škola u Srbiji, blagoizvoleo izjaviti: „Možda je rešenje da je vratimo crkvi, koja bi uspostavila poredak koji bi imao i obrazovnu i duhovnu dimenziju i vratio bi duhovnu supstancu u gimnazijsko obrazovanje u Novom Sadu“, а koje, razume se, „trpi velike udarce i dnevne politike i vojvođanerskog separatizma“. Naravno, ministar je izjavu dao za TV Informer, „medijsku platformu“ opštepoznatu po „obrazovnoj i duhovnoj dimenziji“, te „duhovnoj supstanci“ snažnijoj od notornog polonijuma 210. No, o duhovnoj supstanci i dimenzijama nešto kasnije.

Kada se govori o „vraćanju“ nečega crkvi, obično se ima na umu nepokretna imovina nacionalizovana nakon Drugog svetskog rata. A jedna javna škola, premda teško može da funkcioniše bez nepokretne imovine, niti je „nepokretna“ niti je „imovina“. Ona je, naime, sasvim u domenu javnog interesa, a on ne može biti ničije vlasništvo, a isto važi i za ono što školu konkretno čini, odnosno nastavnike, učenike, njihove roditelje, te pravila koja regulišu njihove odnose. Ništa od toga, takođe, ne može biti biti… Uh, htedoh ponovo da napišem „ničije vlasništvo“; međutim, gospodin ministar funkciju obnaša ispred partije čiji je glasoviti funkcioner, pride još i pravni ekspert, u vezi sa protestima u srednjim školama koji su počeli upravo u gimnaziji koju ministar sada hoće da „vraća crkvi“ – izjavio je kako je „dete vlasništvo države do svog punoletstva“. Tako da, ko zna… Jeste da je čovek filozof i univerzitetski nastavnik, ali bilo je svakakvih filozofa i nastavnika kroz istoriju, naročito ovu recentniju…

No, „vraćanje“ ovde nije sporno samo s obzirom na njegov „predmet“, već i s obzirom na sam pravni princip. Naime, Srpska pravoslavna velika gimnazija u Novom Sadu nije pala žrtvom nacionalizacije koju su sprovodili mrski komunisti, već je njeno postojanje u vidu privatne konfesionalne škole okončano nakon ujedinjenja 1918. Srpska pravoslavna velika gimnazija postala je Državna muška gimnazija u Novom Sadu aktom........

© Peščanik