Uz približavanje desete godišnjice glasanja za brexit, u Britaniji oživljava rasprava o ponovnom pridruživanju zemlje Evropskoj uniji. Ali kao i u većini prethodnih britanskih rasprava o Evropi i u ovoj nema – Evrope. Razgovara se o tome šta bi u slučaju pridruživanja bilo najbolje za Britaniju u ekonomskom smislu i o političkim potezima koji bi do toga doveli. Niko se ne bavi time šta se o tim planovima misli u Evropi. Nedavno je ministar finansija lord Livermor prvi u ovoj vladi javno podržao ponovno pridruživanje Britanije EU rečima: „Ujedinjeno Kraljevstvo će se ponovo pridružiti Evropskoj uniji jer je to apsolutno u našem nacionalnom ekonomskom interesu.“ Kao da je dovoljno da pokucamo na vrata EU i – Abrakadabra – tamo će nas dočekati raširenih ruku.

Kada biste britanske poslanike pitali kada je sledeće zasedanje Evropskog saveta u Briselu svega nekolicina bi znala tačan odgovor. Bojim se da većina njih ne zna ni šta je tačno Evropski savet. A bilo bi poučno da pogledaju dnevni red tog skupa nacionalnih lidera 27 država članica EU i šefova ključnih institucija Unije. Planirani su opsežni razgovori o Ukrajini, Bliskom istoku, sedmogodišnjem budžetu EU, globalnim ekonomskim izazovima, evropskoj odbrani i bezbednosti, migracijama i ilegalnim drogama. Pred njima je, blago rečeno, zgusnut program.

Ako pratite evropske medije ili slušate nemačke predstavnike kako razgovaraju o Evropi sa poljskim, ili italijanske predstavnike sa portugalskim, naše kraljevsko ostrvo se gotovo ne pominje. S obe strane Lamanša u razgovorima........

© Peščanik