Učinilo mi se da za razumevanje otpora u Srbiji može biti korisno jedno čitanje filma Stalker Tarkovskoga. A onda je branjenik i hranjenik Srbije koja „drugačije misli“ u besu udario kolima građanina od devedeset godina, „blokadera“. Isti je po vučimedijima prouzročitelj nesreće, zločinac, kao i svi drugi učesnici i svedoci događaja sem nevinog šofera, koji je samo hteo da vozi. Dok se stari gospodin bori za život po operaciji, nastao je užas koji se morao izraziti, i istovremeno, neki zastoj, prelom pred konačni korak, pred prelazak, u hronotop preko i posle, neka veoma fizička metafizika. Čitanje je neophodno, sve dok se vreme i okolnosti ne odluče, neki mogu i da mole. Treba zastati za gospodina Veroljuba, zaželeti mu zdravlje i brz oporavak.

I upravo zato: roman Piknik pored puta braće Strugacki, Arkadija i Borisa, ima vrlo malo veze sa filmom Andreja Tarkovskog, koji je rađen po tom romanu, a adaptaciju odnosno scenario napisala su… braća Strugacki. Reč je dakle o novom tekstu, koji su braća smatrala pogodnijim za film, jednostavnijim, udarnijem po poruci, razumljivijem. Imali su pravo sa stanovišta filma i publike, imali su pravo što se tiče Tarkovskog, koji je učinio sve da stvar zaplete do mere podnošljivosti. Okvir priče ostao je isti: posle posete Nezemaljaca, na svetu je ostalo nekoliko Zona, koje su vojske........

© Peščanik