U petak uveče na sajtu Ministarstva pravde, na dobro ušuškanom mestu, objavljeni su tekstovi pravosudnih zakona koji su poslati Venecijanskoj komisiji na ocenu. Tekstove je ponovo pripremao Uglješa Mrdić sa svojom ekipom, te sada imamo nacrt Mrdićevih zakona 2.0. Sećamo se da su predstavnici vlasti – svi odreda – kao papagaji ponavljali, još od januara, da će primeniti sve preporuke Venecijanske komisije. Nova verzija pravosudnih zakona ne samo da ne ispunjava sve preporuka, već u određenim delovima dodatno pogoršava rešenja, sve sa jednom idejom – da se tužilaštvo zauzda.

Preporuke Venecijanske komisije nisu primenjene i to u rekordnim brojevima – od ukupno devet, primenjena je samo jedna.1

Venecijanska komisija je tražila da se o prigovoru na obavezno uputstvo odlučuje na nehijerarhijski način, koji je prethodno bio na snazi. U predlozima ne vidimo povratak starog rešenja, već glavni javni tužioci (osobe iz hijerarhije), bivaju „prepakovane“ u tri Komisije VST. Time se samo naziv „Komisija“ vraća u zakon, dok su njen sastav, pa čak i dužina mandata suprotni prethodnim rešenjima, a samim tim i preporuci VK.

Umesto da ukloni odredbu o prethodnoj saglasnosti ministarstva pravde u međunarodnoj tužilačkoj saradnji, u skladu sa preporukom, predlagači se opredeljuju za obraćanje ministarstvu pravde „radi prethodnog davanja mišljenja“. Dakle, suština upliva ministarstva pravde ostaje ista, dok novi zakonski tekst dodatno restriktivno definiše nadležnost Vrhovnog tužilaštva u oblasti međunarodne saradnje (tako su „poslovi međunarodne saradnje od značaja za javno tužilaštvo“ postali isključivo kontakt, razmena informacija i dokumenata i........

© Peščanik