Od početka studentskih i građanskih protesta, iniciranih padom nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je stradalo 16 nedužnih ljudi, kao i prvim batinanjem studenata FDU, koje su izveli visoki funkcioneri SNS-a, prošlo je više od osam meseci. U međuvremenu su se odvijala dva procesa: režim je suspendovao Ustav i zakon, odrešivši ruke svojim aktivistima da nekažnjeno koriste brutalnu silu, dok se na drugoj strani, na ulicama Srbije, artikulisao zahtev za poštovanjem Ustava i zakona. Došlo je do inverzije, tako da se Ustav našao na ulici, među studentima i građanima, dok je režim ostao u posedu brutalne sile i bezakonja. Tako je nezvanični predsednik SNS-a ostao na strani Sile, dok je pobunjeno društvo stalo na stranu Zakona. Na prvoj strani su zarobljene institucije koje ne poštuju nijedan zakon, na drugoj strani je pravda koja nema nijednu instituciju za njeno sprovođenje.

Istovremeno se odvijao i rascep u javnom diskursu: režim zagovara mržnju, nasilje, teror, državne udare i građanski rat; diskurs pobunjenog društva zalaže se za solidarnost, kažnjivost zločina i kriminala, demokratske procese, vanredne izbore i odbranu slobode. Disbalans između ovih diskursa je velik, to su disparatni svetovi, nepomirljivi i mogli bi se suočiti samo na izborima. No budući da istraživanja pokazuju enormni pad rejtinga nezvaničnog predsednika SNS-a, raspisivanje izbora se konstantno odlaže. Izbori za mesne zajednice u Novom Sadu, recimo, trajno su ukinuti jer ne postoje izgledi da ih dobije vladajuća SNS.

Režim koristi silu u punom kapacitetu kako bi slomio otpor pobunjenog društva. Zakon više nije ni potrebno znati da bi se radilo u pravosuđu, već je dovoljno slušati........

© Peščanik