Ustavni sud je pre nekoliko dana doneo odluku kojom očigledno želi da sukob dve suprotstavljene struje u postupku izbora Visokog saveta tužilaštva reši u korist one provladine.

Imajući u vidu sve negativne reakcije, pogotovo Visokog saveta tužilaštva, nije isključeno da će u sukob konačno direktno uključiti i izvršnu vlast, Vladu Srbije, radi prinudnog izvršenja odluke – u skladu sa odredbom člana 104 Zakona o Ustavnom sudu po kojoj „u slučaju potrebe, izvršenje odluke Ustavnog suda obezbeđuje Vlada, na način koji je utvrđen posebnim rešenjem Ustavnog suda“.

Sud je saopštio da je usvojio žalbe trojice kandidata, a da je dalje odlaganje okončanja izbornog postupka neopravdano jer bi vraćanje predmeta na ponovno odlučivanje „stvorilo rizik od daljeg ponavljanja istovetnih procesnih situacija i produbljivanja institucionalne neizvesnosti“.

Mnogo je otvorenih pravnih pitanja i kontradiktornosti u stavu suda, pogotovo u odnosu na prethodno poništen izborni postupak, koji upućuju na zaključak da je reč o političkoj a ne pravnoj odluci. I površan osvrt na njih traži mnogo prostora i vremena, ali za ovu priliku i samo jedan primer je dovoljno ilustrativan. Reč je o nalogu Ustavnog suda Visokom savetu tužilaštva da „bez odlaganja objavi konačne rezultate glasanja i donese odluku kojom konstatuje izbor članova Saveta“.

Ustavni sud, nemoguće je to ne primetiti, nije naveo odredbu Zakona o Visokom savetu tužilaštva ili nekog drugog zakona na kojoj se zasniva ovaj rezolutni nalog. Odsustvo takve odredbe uvek je problem, a pogotovo ako nijedna od relevantnih odredbi zakona ne predviđa mogućnost da Ustavni sud Visokom savetu tužilaštva uputi takav nalog.

Članom 42, stav 4 Zakona o Visokom savetu tužilaštva utvrđeno je kada i kako Savet objavljuje konačne rezultate izbora i donosi odluku kojom konstatuje izbor članova saveta. Izričito je predviđeno da to čini po proteku roka za podnošenje prigovora ako prigovor nije podnet i po proteku roka za podnošenje žalbe Ustavnom sudu ako žalba nije podneta, odnosno, ako je žalba podneta, nakon što primi odluku Ustavnog suda kojom se žalba odbija ili odbacuje.

Za slučaj kad Ustavni sud usvoji žalbu i poništi izbornu radnju ili izbore Zakon (član 41, stav 4) izričito predviđa da će se ta radnja, odnosno izbori ponoviti u roku od osam dana.

Dakle posledica odbijanja ili odbacivanja žalbe Ustavnom sudu je objavljivanje konačnih rezultata, a posledica usvajanja žalbe je ponavljanje izborne radnje, odnosno izbora. Treće solucije nema; ne postoji odredba zakona koja daje za pravo Ustavnom sudu da nakon usvajanja žalbe naloži ono što je naložio.

Zašto i kako je to sud ipak učinio?

Predsednik Ustavnog suda je jednom vehementnom izjavom i to objasnio. Ali objašnjenje da je odluka Ustavnog suda „pravno savršenstvo“, zato „jer ju je donelo Veliko veće od osam sudija Ustavnog suda“, (makar i pojačano nabrajanjem, imenom i prezimenom svih članova, mahom doktora pravnih nauka) jeste za rubriku „verovali ili ne“. Što važi i za dodatak objašnjenja: „Ustavni sud je najviši ustavni organ jer svaku svoju odluku može da izvlači i neposredno na osnovu Ustava, a veliki ustavni sudovi neretko to i rade. Mi možemo da nadomešćujemo nedostatke u zakonskim propisima.“

Ignorišući nedvosmislene, izričite odredbe Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Ustavni sud pravi veoma opasan presedan. Presedan vrlo sličan onom skandaloznom – pred kojim isti taj sud inače uporno zatvara oči – koji je napravila Narodna skupština lex specialisom o zgradi Generalštaba, oglašavajući pojedinačne upravne akte ništavim, grubo zadirući  tako u nadležnost izvršne vlasti i podrivajući fundamentalni ustavni princip podele vlasti.

Predsednik Ustavnog suda nije rekao ni reč o tome šta sve podrazumeva ono „mi možemo da nadomešćujemo nedostatke u zakonima“ i na kojim to odredbama Ustava ili Zakona o Ustavnom sudu zasniva tu mogućnost. Podjednako je loše ili još gore što nije rekao ništa ni povodom toga što Ustavni sud stavom i tvrdnjom da odlukom „nije dovedena u pitanje zakonitost izbornog postupka“ potpuno ignoriše činjenicu da je na izborne rezultate, koje očito po svaku cenu želi da potvrdi, pala teška senka zbog nedopustivog, ali po svoj prilici uspešnog pokušaja Bezbednosno-informativne agencije da utiče na njih.

Reći za odluku kojom bilo ko, Ustavni sud pogotovo, sam sebi daje nepostojeća ovlašćenja i ignoriše apsolutno bitne i pravne i faktičke činjenice da je „pravno savršenstvo“, zapravo je prvorazredan pravni cinizam.

Peščanik.net, 28.03.2026.

Latest posts by Rodoljub Šabić (see all)

Pravno savršenstvo - 28/03/2026

Sigurna kuća - 21/03/2026

Bez odgovornosti, pameti i stida - 14/03/2026

© Peščanik