Ako želite da razumete zašto mladi Amerikanci misle da žive u jednopartijskoj državi i da su „demokrate“ i „republikanci“ samo etikete, marketinški trik za prodaju jedne iste politike, pročitajte članak Hilari Klinton nedavno objavljen u Financial Timesu. Bivša državna sekretarka poziva „Evropu, regionalne partnere i širu međunarodnu zajednicu“ da podrže plan za Gazu u 20 tačaka, koji je predložio Donald Tramp, njen protivkandidat na izborima 2016. Ako „ljuta protivnica“ Donalda Trampa uviđa da je to „najbolja opcija u jednoj strašnoj situaciji“, insistira Klinton, onda to sigurno „mogu i ostali“.

Postoji nešto nestvarno u tom njenom članku. Istorija je u međuvremenu otišla dalje od plana iz septembra 2025. obelodanjenog na zajedničkoj Trampovoj i Netanjahuovoj konferenciji za novinare u Beloj kući, pre svega zato što se njegov veći deo odnosio na sada rešeno pitanje razmene talaca između Izraela i Hamasa. Iza tog plana stoji Odbor za mir, čiji je jedan od članova Toni Bler, diskreditovani bivši premijer Velike Britanije, pa Stiv Vitkof, njujorški građevinski investitor i Trampov prijatelj, i Džared Kušner, Trampov zet. Klinton verovatno ni ne primećuje da u Odboru nema nijednog Palestinca.

Njeno izlaganje o onome što naziva „krizom u Gazi“ puno je rupa. Ona ne ide tako daleko da pravda pokolj Palestinaca pravom Izraela na samoodbranu. Ona to ni ne pominje. Kada baš mora da se bavi užasnim uslovima života u Gazi rečenice........

© Peščanik