Ako nam san pokazuje kakva bi stvarnost mogla biti (Borhes), možda i pamflet može dočarati iskušenje u koje bi FIFA mogla pasti ako bi postala stecište novca i zlogl. trgovine uticajem.

Dok sam ja dovrhunio svoju paškvilu o FIFA-i – a mimo običaja pisao sam je pasus po pasus, nekoliko dana – fudbalske sudije koje sam ocrnio kao slepe poslušnike veleposlodavca kao da mic po mic dolaze k sebi, sviraju ponovo faulove, čime potkopavaju moju teoriju, ali koju ipak neću baciti, jer držim da sam bio na pravom tragu.

Braća u Hristu govorahu mi da se prođem politike, da se okrenem nekoj uživanciji kojoj čak ni naša država ne može ništa, evo, govorahu, sad će svetsko prvenstvo, i Vimbldon, tu ćeš imati i istinu, i slobodu, i pravdu, sve što ti je uskraćeno u domaćoj stvarnosti…

Rečeno-učinjeno: odvratih oči i uši od lupetarijuma našeg vlasnika te se priklonih fudbalu, kad, imam šta i da vidim: sudije reaguju na svaki deseti ili jedanaesti očevidni faul, jedan sudija, drugi, treći, kako ste tako složni, da li vas nadzire neki vaš Stefanović koji vam je naložio da tako sudite? Dobili ste obavez. uputstvo (kao ono što je tužiteljka dobila: da ne uznemirava nasilnicu, nego da je ostavi na slobodi zlatnoj) da ne prekidate igru dok neki Nobi Stajls, Gatuzo ili Pepe, baš ne........

© Peščanik