Pre desetak godina smo bili na odmoru u Litondejlu, živopisnom mestu u Jorkširu. Prve večeri smo otišli na piće u lokalni pab. Sav je bio izlepljen britanskim zastavama, spolja i iznutra. Naježio sam se kada sam ih ugledao. Svaka osoba afričkog ili azijskog porekla koja je rasla u Britaniji 70-ih i 80-ih godina prošlog veka verovatno bi osetila istu jezu. U to vreme britanska zastava je bila oznaka „neprijateljske teritorije“. Uglavnom je bila isticana na marševima Nacionalnog fronta i po pabovima koje su posećivali članovi tog pokreta. Sa fudbalskih tribina se redovno orilo: „Na našoj zastavi nema crne boje, vratite prokletu kopilad odakle su došla.“ Litondejl oko 2010. je naravno bio sasvim drugačije mesto od Mančestera 70-ih ili istočnog Londona 80-ih godina. Značenje ove zastave se takođe promenilo. Osoblje paba je bilo gostoljubivo i prijateljski nastrojeno i vraćali smo se tamo više puta. Navodim ovo kao primer toga koliko se Britanija promenila nabolje u poslednjih pola veka.

Znaci i simboli su od suštinskog značaja u našim životima. Oni nam služe da se snađemo u društvu kome pripadamo i pružaju nam mogućnost da označimo ko smo i za šta se zalažemo. Ali značenja simbola su višestruka i kontradiktorna. Neko ko nosi palestinsku kefiju može da je doživi kao čin solidarnosti sa narodom Gaze, dok neko drugi to može da shvati kao izraz mržnje prema Jevrejima. Žena koja nosi hidžab može da ga doživljava kao pokazatelj pripadnosti svojoj veri i kulturi. Drugi ljudi, uključujući mnoge muslimanke, smatraju ga simbolom potlačenosti, ponižavajućim podsećanjem žena na njihov status građana drugog reda u mnogim muslimanskim zajednicama.

Ovaj sudar značenja razlog je žestoke rasprave o pokretu „Podigni boje“ koji insistira na engleskoj crveno-beloj zastavi sa krstom Svetog Đorđa. Ta zastava se pojavila na zidovima kuća, duž ulica i kružnih tokova, prvo u Birmingemu pa onda širom Engleske, od Plimuta do Njukasla. Za mnoge koji ističu ovu zastavu, kao i za mnoge komentatore, to je osvežavajući i odavno neophodan izraz patriotizma. Ministar pravde u senci, Robert Dženrik, pozdravio je to kao poriv „pravih britanskih........

© Peščanik