U američkoj istoriji ne postoji presedan za predsednika koji je stavljao svoje slike preko fasada zgrada državne uprave; kačio na zidove Bele kuće sopstvene neukusne portrete; tražio kovanicu sa svojim likom; davao po sebi imena državnim zdanjima (uključujući i neka koja su se prethodno zvala po nekim drugim predsednicima); ili zaštitio autorska prava na sopstveno ime u kombinaciji s brojem „250“ pred 250. godišnjicu zemlje. Donald Trump je sve to uradio. Uprkos mnogim prigovorima zbog „prekoračivanja ovlašćenja“, republikanci na sve to odgovaraju daljim učvršćivanjem njegovog kulta ličnosti.

Setimo se njegovog govora o stanju nacije prošlog meseca. Jedan republikanski kongresmen je molio predsednika da mu se potpiše na kravatu (s Trumpovim likom), a drugi – već poznat po nošenju kape s natpisom „Trump je u svemu bio u pravu“ – izjavio je da je bio „očaran“ ovim događajem. Takvi primeri spektakla neprijatnosti postali su sasvim uobičajeni, što pokazuje u šta se ova stranka pretvorila.

Kult ličnosti se gradi na narcisoidnosti lidera i želji sledbenika za redom i figurom autoriteta. Da li će lider efikasno iskoristiti kult ličnosti za učvršćivanje svoje pozicije zavisi od političkog konteksta u kome se kult gradi. Trumpovo ponašanje je sušta suprotnost egalitarnoj političkoj kulturi skromnih i požrtvovanih lidera poput Georgea Washingtona, što će verovatno potkopati njegove pozicije na duže staze.

Kultovi ličnosti se javljaju u modernoj politici u mnogo različitih........

© Peščanik