Posle ubedljive pobede Pétera Magyara na poslednjim izborima, usledio je talas komentara širom sveta koji su često zvučali kao jeftina reklama: „Evo tajnog recepta koji rešava problem krajnje desničarskog populizma!“ Iskustvo Mađarske navodno pokazuje da je za pobedu dovoljno govoriti o korupciji ili ujediniti opoziciju.

Ali avaj, da je put do pobede nad populističkim autokratima tako jednostavan, Orbáni i Erdoğani ovog sveta odavno bi bili u penziji. Iz kampanje koju je mađarska opozicija vodila na više koloseka može se štošta naučiti, ali te pouke su mnogo suptilnije nego što bi se dalo zaključiti na osnovu objavljenih članaka. Neke od tih lekcija možda i nisu upotrebljive u velikim zemljama.

Kao bivši insajder Fidesza, Magyar je znao da izborni sistem u Mađarskoj postavlja pred opoziciju dva nerešiva problema. Vladajuća partija je uvek računala na to da će opozicija na izbore zauvek izlaziti podeljena i da izazivači nikada neće osigurati značajniju podršku u ruralnim delovima zemlje, gde Orbánovi prijatelji kontrolišu lokalne medije (a siromašniji glasači su često potkupljivani ili pretnjama ubeđivani da glasaju za partiju na vlasti). To su problemi na koje se Magyar fokusirao.

Mađarske opozicione stranke su na izbore 2022. godine izašle ujedinjene. Za mesto premijera kandidovale su simpatičnog gradonačelnika grada sa manje od 50.000 stanovnika. Ali ta koalicija je izgledala previše heterogeno, zbog čega su se mnogi pitali kakvu će politiku zaista voditi ako osvoji........

© Peščanik