Sve što znam o medicini naučio sam iz TV serija i kao pacijent. Zato moj komentar na odluku da domovi zdravlja dobiju i noćnu smenu, da postanu svojevrsni dragstori zdravstvenih usluga treba uzeti s velikim ogradama. Samo što ovde o tome i nećemo govoriti iz ugla medicine. Odluka da domovi zdravlja rade noću samo je još jedan primer idiotskog upravljanja ustanovama u Srbiji.

Nema neke velike razlike između odluke o trećoj zdravstvenoj smeni i, recimo, odluke da se pripremni, takozvani predškolski razred kao obavezni uvede u obdaništa, ili u škole (ako u vrtićima nema mesta). Isto važi i za formiranje fakulteta za srpske studije (šta god to bilo, a budale misle da to ima veze s identitetom, kao da se identiteti uče). Nijedna od tih odluka nije utemeljena u stvarnosti.

Pri tom, stvar čak nije ni u činjenicama. Možda bi činjenice pokazale (nema sumnje, recimo, da je predškolsko neophodno), da nešto od toga i ima smisla. Stvar je u tome da oni koji su odlučili pojma nemaju o činjenicama, njih stvarnost ne zanima, to jest – oni misle da imaju božanske moći da stvarnost oblikuju (što posebno važi za očeve osnivače, a zapravo idiote koji bi da naprave srpske studije).

Recimo, ideja o obaveznom pripremnom, predškolskom razredu, što naginje ideji o devetogodišnjoj osnovnoj školi, zaista nije loša. Više je razloga za to (od pedagoških do socijalnih). Prelaz iz obdaništa u školu, kao i sam polazak u školu, može biti vrlo traumatičan za decu. Iz vremena u kom su se uglavnom igrala, deca ulaze u razdoblje kojim dominiraju obaveze. Privikavanje ide teško, naročito za decu sa malim – nazovimo to tako – kulturnim kapitalom.

Zato prelazak treba da bude blaži, ne bi li se deci dale........

© Peščanik