Eh, što je kukavica taj Starmer. Desnica počistila njegovu stranku (istina, i onu drugu) na lokalnim izborima, i on… šta… podvije rep i beži. Pa kakav je to čovek. Umesto da ostane na mestu predsednika vlade, da se bori, da izgara, da uradi sve što može da na sledećim izborima porazi desnicu kad već nije na ovim, on kaže: vidim, stranka me više ne želi na čelu i odoh sad, da budem dobar muž i roditelj. Seka persa, da to kratko kažemo.

I kakva je to stranka, kad smo već kod toga. Bilo je dovoljno par krupnijih afera (ili samo jedna, ruku na srce, ona druga se razrešila odlukom suda da Starmerova koleginica nije bila utajila porez) i ovaj jedan izborni neuspeh (samo jedan) da se podignu glasovi unutar stranke da Starmer mora da ide. Nisam jednom čuo kod nas rečenicu: on je napravio stranku, on neka je i uništi. To za predsednika stranke kome članovi moraju ostati verni makar s njim padali pravo u provaliju.

Ali, podmukli, prevrtljivi Englezi: udri po predsedniku, kao da je on jedini kriv. Pa gde su oni bili za te izbore, pobogu, nije ih Starmer sam izgubio, zar ne. E, ali ne, oni navalili da ode Starmer, da više ne bude ni predsednik stranke ni predsednik vlade i tako otvori prostor za bolji uspeh na prvim narednim izborima. To što je pod Starmerom stranka ostvarila jedan od najvećih izbornih uspeha u svojoj........

© Peščanik