Naslov je dakle – šala. I trebalo bi odmah, što bi se reklo – na prvu loptu, da pokaže zašto (pobedničko) organizovanje opozicije u komplikovanom mađarskom izbornom sistemu (većinski proporcionalni) nije baš tako lako, ako je uopšte, prenosivo u Srbiju. Što, naravno, nipošto ne znači da nam iz Mađarske nisu stigle dobre vesti i da ne treba da im se radujemo. Treba da im se radujemo, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog samih Mađara. Ali, vrlo je verovatno da ćemo i mi osetiti dobre posledice netom završenih izbora u Mađarskoj.

Čitalac se seća, imali smo jednom davno makedonski izborni scenario (jak opozicioni vođa), pa onda crnogorski (tri kolone), a sad smo dobili i mađarski (takozvani referendum). Jeste, mislim na primere za domaću opoziciju i opoziciono nastrojene žitelje Srbije u (političkoj) borbi protiv tekućeg režima. Da odmah kažemo, iz svakog od tih primera imalo je šta da se nauči. Ali, pokazalo se, nekako nisu radili ni makedonski ni crnogorski scenario kod nas. Videćemo šta će biti s mađarskim.

Samo, pre nego što čitav svet, pa i susednu Mađarsku, savijemo prema svojoj meri i svojim potrebama i željama, hajde da vidimo zašto bi mađarski izbori i pobeda opozicije mogli biti važni i za ostatak sveta, ili barem Evrope, mimo Srbije.

Već više od decenije živimo u takozvanoj eri populističke desnice. Možemo je nazvati i revolucionarnom (dakle, u tom smislu ne možemo je nikako videti konzervativnom) desnicom. Desnica je u usponu, demokratija je u padu, tradicionalne stranke nisu više ni privlačne ni efikasne, sve to nestaje pod populističkim talasom zdesna. A na vrhu tog talasa, više od decenije i po jahao je i predvodio ga niko drugi do netom poraženi na mađarskim izborima Victor Orbán.

Samo što Orbán nije tu stajao sam, podupirali su ga na razne i mnoge načine i........

© Peščanik