Kakvi bi bili efekti masovnog uvođenja veštačke inteligencije u privredu, s marksističke tačke gledišta? Zanimljivo je da ovo pitanje, koliko mi je poznato, niko još nije postavio.

Na prvi pogled, reklo bi se da su implikacije za Marxovu radnu teoriju vrednosti loše ili u suprotnosti s činjenicama i očekivanjima. Veštačka inteligencija podrazumeva uvođenje proizvodnih tehnika visokog kapitalnog intenziteta ili, da se poslužimo marksističkom terminologijom, procesa s veoma visokim organskim sastavom kapitala. Drugim rečima, uvođenje veštačke inteligencije implicira veoma visok c/v. To je odnos konstantnog kapitala (c) prema varijabilnom kapitalu potrebnom za angažovanje radne snage (v). U slučaju potpuno automatizovane proizvodnje, ako je angažman radne snage mali ili teži nuli, višak vrednosti proizveden radom takođe mora biti mali ili težiti nuli. Bez obzira na to koliko je stopa eksploatacije visoka, niska vrednost v daje nisku vrednost s (višak vrednosti). Tako dolazimo do zaključka da profitna stopa (s/(c v)) takođe mora biti veoma mala, u skladu s jednim od najpoznatijih Marxovih „zakona kapitalističkog razvoja“, a to je tendencija opadanja profitne stope usled uvođenja kapitalno intenzivnih proizvodnih procesa. Ako je proizvodnja gotovo sasvim automatizovana, profita stopa će biti ravna nuli ili blizu nule. A kao što nam govore Marx, Schumpeter i zdrav razum, kapitalizam s nultom profitnom stopom je apsurd. Kapitalisti neće ulagati ako je očekivani prinos ravan nuli. Tako tendencija pada profitne stope najavljuje propast kapitalizma.

Mnogo pre nego što se veštačka inteligencija pojavila na sceni, o tome su raspravljali marksistički ekonomisti s početka 20. veka – Rosa Luxemburg i Henryk Grossman. Očekivali su upravo ono što danas vidimo: da će uvođenjem kapitalno intenzivnijih proizvodnih procesa, koji su za svakog kapitalistu ponaosob profitabilniji, kapitalisti kao klasa,........

© Peščanik