Odnedavno je debata o broju sati rada u različitim zemljama sveta dobila primetnu političku dimenziju. Trampistički ekonomisti rado govore o snazi američke ekonomije i propasti evropskog modela države blagostanja, pokazujući da je jaz u dohotku između Sjedinjenih Država i zapadnoevropskih zemalja u nekoliko poslednjih decenija ostao isti ili se za neke od njih čak i uvećao. Na primer, 1980. godine, odnos BDP-a po glavi stanovnika Sjedinjenih Država i Francuske (prema paritetu kupovne moći) iznosio je 1,2 prema 1; danas je taj odnos 1,5 prema 1. U Evropi posle pandemije gotovo da nije ni bilo rasta. Oporavak američke ekonomije mnogo je snažniji. Ako se okrenemo podacima iz anketa o dohocima domaćinstava, uz prilagođavanje podataka za načelno niže troškove života u Evropi, razlika u korist Sjedinjenih Država veoma je velika. U 2023. godini prosečan američki dohodak po glavi stanovnika bio je gotovo 50 odsto veći od francuskog. Čak i na medijani razlika je 30 odsto u korist Sjedinjenih Država.

Nemački kancelar Friedrich Merz, nakon što se pre nekoliko dana vratio iz obilaska Šenžena, došao je do sličnog zaključka: evropska država blagostanja je neodrživa, moramo više raditi. Evropa je na opadajućoj putanji i uskoro će je prestići zemlje u kojima ljudi rade mnogo više. U Kini se radi po modelu 9-9-6 (od 9 do 9, šest dana u nedelji). U Evropi se radi 35 do 40 sati nedeljno (Nemačka je poznata po malom broju radnih sati).

Argumenti u prilog manje rada

Na tvrdnje trampista odgovaraju američki liberalni ekonomisti i komentatori. Paul Krugman tvrdi da je evropska produktivnost po radnom satu jednaka američkoj, u nekim slučajevima i veća. Činjenica da Evropljani svojom voljom biraju da rade manje i pristaju na niži dohodak (u smislu materijalnih dobara i usluga) da bi imali više slobodnog vremena pokazuje da je život u Evropi „civilizovaniji“. Evropljani kažu „ne“ životu kao trci pacova i „da“ prijatnijem životu sa zdravijim odnosom između vremena koje se provodi na poslu i onog posvećenog porodici i prijateljima. Thomas Piketty je nedavno došao do sličnog zaključka. Evropa nudi bolji odnos rada i slobodnog vremena.

Argumenti u prilog više rada

Prvi skup argumenata izgleda sasvim razumno. Svrha ljudskog života nije proizvodnja čelika da bismo gomilali čelik (za šta je staljinizam s pravom bio optuživan), već proizvodnja korisnih stvari od čelika i dostizanje obilja koje će nas osloboditi mukotrpnog rada.

Međutim, postoji i drugačiji skup argumenata koji idu u prilog trampistima i Merzovom zaključku. Svet je mesto oštre konkurencije. Zemlje koje se ekonomski ne razvijaju dovoljno brzo zaostaju za konkurentima, postaju drugorazredne........

© Peščanik