Razgovor vodio Avni Sejpal

U svom drugom romanu Ministarstvo neizmerne sreće / The ministry of utmost happiness (2017) Arundhati Roy postavlja pitanje: „Šta je prihvatljiva količina krvi za dobru književnost?“ Odnos između imaginacije i građe svakodnevnog života – nasilja, nepravde, moći – ima ključnu ulogu u njenom stvaralaštvu još od prvog romana Bog malih stvari / The god of small things (1997) za koji je dobila Bukerovu nagradu. Tokom dve decenije koje su prošle između prvog i drugog romana indijska spisateljica je uznemirila mnoge glasnim i javnim izražavanjem svog političkog nezadovoljstva – i one koji su želeli da se ona drži pripovedanja, i one kojima je odgovarao obrt globalne politike posle 11. septembra.

Njeni kritički eseji, od kojih su mnogi objavljeni u indijskim dnevnim listovima, govore o nukleranom oružju, velikim branama, korporativnoj globalizaciji, indijskom kastinskom sistemu, usponu hinduističkog nacionalizma, mnogim licima imperije i američkoj ratnoj mašineriji. Ovi tekstovi su izazivali i oduševljenje i gnev. U Indiji je mediji često napadaju i optužuju za huškanje na pobunu zbog njenih stavova o indijskoj državi, korumpiranom sudstvu i surovom obračunu sa pobunjenicima u Kašmiru. Jednom je čak pritvorena zbog „nepoštovanja suda“. Uprkos svemu, ona nastavlja da govori. U ovom intervjuu ona razmišlja o odnosu između estetskog i političkog u svom delu, o načinima promišljanja moći i o tome šta znači živeti i pisati u imperijalnom vremenu.

U svojoj knjizi Vodič za imperiju namenjen običnim ljudima / An ordinary person’s guide to empire (2004), navodite nekoliko stubova imperije: globalizacija i neoliberalizam, militarizam i korporativni mediji. Kažete: „Projekat korporativne globalizacije shvatio je kako funkcioniše demokratija. Ali slobodni izbori, slobodni mediji i nezavisno sudstvo ne znače mnogo kada ih slobodno tržište svede na robu koja se prodaje kupcu s najboljom ponudom. Šta biste danas tome dodali?

To je bilo pre 14 godina. Sad bi trebalo dodati da krupni kapital koristi rasizam, kastinski sistem (hinduistička verzija rasizma, koja je složenija i nalazi opravdanje u svetim knjigama), seksizam i rodno licemerstvo (pravdani u gotovo svim svetim knjigama) na vrlo lukave i krajnje maštovite načine da bi ojačao i zaštitio se, da bi potkopao demokratiju i stvorio podele među onima koji pružaju otpor. Ne pomaže ni to što, u celini gledano, levica ne uspeva da priđe tim pitanjima na dobar način. U Indiji su se udružili kasta – najokrutniji sistem društvene hjierarhije – i kapitalizam, i stvorili opasnu novu smesu. To je motor moderne Indije. Razumevanje samo jednog elementa smese nije dovoljno. Kasta nije zasnovana na boji. Da jeste, da je vidljiva neiskusnom oku, Indija bi bila slična zemlji sa aparthejdom.

Tu bi trebalo dodati i novu tehnologiju. Zahvaljujući njenom razvoju, svetu više nije potrebna masovna radnička klasa. Danas imamo nezaposlenu i besposlenu populaciju ljudi koji nemaju nikakvu ulogu u ekonomskoj aktivnosti – višak populacije, ako hoćete, kojim se mora upravljati i koji se mora kontolisati. Zahvaljujući našim digitalnim koordinatama, lako nas je kontrolisati. Naše kretanje, prijateljstva, veze, bankovni računi, pristup novcu, hrani, školovanju, zdravstvu, informacijama (lažnim kao i istinitim), čak i naše želje i osećanja – sve to u sve većoj meri posmatraju i nadziru snage kojih nismo ni svesni. Koliko će vremena proći pre nego što svetska elita oseti da se svi problemi sveta mogu rešiti uklanjanjem viška stanovništva? Kad bi samo mogli diskretno da uklone određene populacije na određene načine – služeći se, naravno, humanim i demokratskim metodama. Po mogućnosti, u ime pravde i slobode. Ništa ogromnih razmera, ništa nalik gasnim komorama ili Debeljku i Mališanu. Čemu drugom služe pametno nuklearno oružje i biološki rat?

Kako uspon etnonacionalizma i populizma menja vašu dijagnozu?

Etnonacionalizam je samo posebno virulentna varijanta nacionalizma. Nacionalizam je već dugo deo korporativnog globalnog projekta. Što je slobodniji globalni kapital, to su nepropustljivije nacionalne granice. Kolonijalizmu je bilo potrebno da premesti ogroman broj ljudi da bi imao radnu snagu za rad u rudnicima i na plantažama. Novom sistemu potrebno je da ljudi ostanu gde jesu, a da se novac kreće – zato je nova formula slobodni kapital, zarobljena radna snaga. Kako ćete inače smanjiti nadnice i povećati marginu profita? Profit je jedina konstanta. I to je do određene tačke uspevalo. Ali sada su kapitalistički ratovi za resurse i stratešku moć (poznati pod imenom „pravedni ratovi“) uništili cele zemlje i stvorili ogromnu populaciju onih koji ilegalno prelaze granice bežeći od rata. Avet beskrajne reke neželjenih imigranata pogrešne boje kože ili vere sada se širom sveta koristi kao sredstvo za mobilisanje fašista i etnonacionalista. Ta sveća gori sa oba kraja, ali i kroz sredinu. Ne može se sve pripisati pljačkanju resursa ili strateškom razmišljanju. Na kraju ta pojava razvija sopstveno ubrzanje i sopstvenu logiku.

Dok se sprema oluja, etnonacionalisti žanju vetar i hrabre jedni druge. Izrael je upravo doneo novi zakon kojim se zvanično proglasio za domovinu jevrejskog naroda. Njegovi arapski građani postali su građani drugog reda. I u drugim delovima Bliskog istoka, naravno, Izrael i Sjedinjene Države vredno rade na zaoštravanju podele između sunita i šiita, što bi se moglo završiti katastrofom – napadom na Iran. Postoje i planovi za Evropu. Steve Bannon, bivši savetnik predsednika Donalda Trumpa, osnovao je organizaciju Pokret, sa sedištem u Briselu. Ideja je da Pokret podržava „populističke, nacionalističke pokrete u Evropi“ i da izazove „tektonski pomak“ u evropskoj politici. Cilj je, izgleda, da se parališe Evropska unija. Razjedinjena Evropa neće biti snažan ekonomski blok i Sjedinjene Države će s njom lakše moći da pregovaraju i nameću joj svoju volju. A ipak, u isto vreme, ujedinjavanje belih suprematista u Evropi i Sjedinjenim Državama je pokušaj da im se pomogne da zadrže moć koja im polako klizi iz ruku.

Dovoljno je rečeno o Trumpovoj imigracionoj politici – o kavezima, odvajanju male dece od porodica – koja je nešto malo gora nego u vreme mandata Baracka Obame, kada je sve to bilo praćeno zaglušujućom tišinom. I u Indiji je upravo izvučena igla iz imigracijske granate. U duhu globalizacije fašizma, američke ekstremno desne organizacije lepo se slažu s hinduističkim nacionalistima. Ako hoćete da razumete svet, pogledajte Indiju kao mikrokosmos. Tridesetog jula 2018. država Asam je objavila Nacionalni registar građana (NRC), koji treba da zauzme mesto gotovo nepostojeće imigracione politike. Državljanstvo ne mogu dobiti oni koji nisu došli u Indiju pre 1971 – godine kad je pristigao veliki talas izbeglica iz Bangladeša posle rata s Pakistanom. Većina tih ljudi se nastanila u Asamu, što je bio ogroman pritisak na lokalno stanovništvo, posebno na najranjivije starosedelačke zajednice. Napetosti su eskalirale i dovele do masovnog krvoprolića. Godine 1983. ubijeno je najmanje 2.000 muslimana, a prema nezvaničnim procenama čak pet puta više.

Danas, u vreme kad se muslimani otvoreno demonizuju i kad je na vlasti partija hinduističkih nacionalista Bharatiya Janata (BJP), došao je na red taj neoprostivi propust tadašnjih vlasti. Proces selekcije kojim će se prosejavati populacija od više miliona među kojima nemaju svi „zvanična dokumenta“ – izvod iz knjige rođenih, ličnu kartu, potvrdu o vlasništvu nad zemljom ili venčani list – stvoriće haos nezamislivih razmera. Četiri miliona ljudi koji su godinama živeli i radili u Asamu, proglašeni su ljudima bez države – kao što su bile Rohindže u Burmi 1982. Njima se može dogoditi da izgube kuće i imovinu koju su generacijama sticali. Porodice će verovatno biti podeljene na sasvim arbitrarne načine. U najboljem slučaju, oni se suočavaju s perspektivom da postanu nomadska populacija ljudi bez prava, koja će služiti kao rezervoar jeftine radne snage. U najgorem slučaju, mogli bi biti deportovani u Bangladeš, a mala je verovatnoća da će ih Bangladeš prihvatiti. U atmosferi sve veće sumnje i netrpeljivosti muslimane bi mogla da snađe sudbina Rohindža.

Vladajuća partija je najavila planove da to sprovede i u Zapadnom Bengalu. Ako se to dogodi, desetine miliona ljudi će ostati bez doma, što bi se lako moglo pretvoriti u novu Podelu. Ili čak, ne daj bože, u novu Ruandu. Ni to nije kraj. U državi Džamu i Kašmir, s muslimanskom većinom, BJP je objavila nameru da iz indijskog ustava izbriše član 370, koji toj državi daje autonomni status. Autonomija je bila jedini uslov da ta........

© Peščanik