Postoji neka posebna melanholija vezana za sportska takmičenja: ništa nije uzbudljivo i novo kao početak Svetskog prvenstva u fudbalu, i ništa ne ostavlja prazninu kao prvo jutro nakon finala. Živeo si u tom ritmu mesec dana, navijao si unutrašnje i prave satove po utakmicama, i sada malo ne znaš šta da radiš sa svim tim vremenom.

Osećam se tako svakog februara, nakon što se Superboulom završi sezona američkog fudbala. Naložićemo se, drugar i ja, na taj za nas posve novi sport u onim dugim studentskim noćima, kada na malenom ekranu – nije nam smetalo što je TV bio veličine današnjih telefona, pa ni to što nije imao daljinski upravljač; nemate pojma koliko je čovek spretno biće i šta sve može da uradi nogama kada ga mrzi da ustaje! – nije bilo ničega drugog........

© Nedeljnik