Nisam planirala da se slikamo s Deda Mrazom. Žurimo, vreme je za dremku a i mislim da je suviše mala da bi joj to išta značilo. Ali ona sama kreće put crvenog starca zavaljenog u fotelji. R. je povlači za ruku jer nekoliko devojčica i dečaka već čeka u redu, ali možda zato što je najmanja ili zato što je samoinicijativno prišla, roditelji nam pokazuju da je pustimo. Sedamo uz Deda Mraza i kiselo se smešimo u objektiv fotografa. Ona ne gleda u kameru, očarana je čovekom u crvenom. On je pita šta bi htela za Novu godinu, ona ne ume da kaže, ali ja znam da jedino što bi htela jeste da čupne njegovu lažnu belu bradu.

On se sada okreće, prvi put mu vidim lice, nešto me pita ali........

© Nedeljnik