Kolumna Dragutina Matanovića o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Prvo, Vučić je omogućio neverovatan ekonomski napredak Srbije. Pre nešto više od 12 godina, Srbija je bila zemlja zatvorenih fabrika. Država stotina hiljada depresivnih i sumornih ljudi, koji su živeli u strahu da li će prehraniti sopstvenu porodicu. Bio je to rezultat decenijske vladavine DOS-a, koji je na vlast došao obojenom revolucijom i paljenjem Narodne skupštine. Fotelje su im podelili zapadni moćnici. Usledile su godine stihijske i pljačkaške privatizacije, propadanja u svim sferama društva. Predsednik države i generali koji su patriotski branili zemlju od NATO agresije isporučeni su Haškom tribunalu. Nemilosrdno i bez osećaja za dostojanstvo srpskog naroda.

Svi tadašnji pripadnici žutih i šifrovane partijske sekte G17 bili su kleptomani i drugosrbijanci. Jedini cilj im je bio lično bogaćenje nauštrb srpskih nacionalnih interesa.

Za vreme Vučića zaposleno je više od 500.000 ljudi i otvoreno na desetine novih fabrika. Izgrađeno je više auto-puteva i brzih saobraćajnica nego od 1945. godine. Magistralni putevi u potpunosti su obnovljeni, asfalt je stigao i do udaljenih zaselaka. Izgrađeni su najsavremeniji klinički centri u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Podignute su mnoge nove bolnice. Obnovljene su stotine škola i fakulteta. Izgrađen je Državni data centar u Kragujevcu. Beograd i gradovi širom Srbije su do svetskog nivoa modernizovani savremenim infrastrukturnim objektima.

Drugo, Vučić je obnovio nacionalni duh, koji je decenijama sputavan. Srpska trobojka postala je znak ponosa. Nije dozvolio da se zbog velikog zločina u Srebrenici utisne žig genocidnosti srpskom narodu. Završen je i Hram Svetog Save i mnoge crkve u zemlji. Ogroman novac........

© Informer