Kolumna Dragutina Matanovića o predstojećim lokalnim izborima u 10 opština.

Jedno od prvih pominjanja i Srba i Hrvata u ranom srednjem veku tiče se toga kako je hrvatski vladar Ljudevit Posavski, gonjen od Franaka, potražio zaštitu kod svojih komšija, Srba iz Dalmacije. Srpski župan ga je primio, pomogao mu, a onda ga je lukavi Latin prevario, ubio i oteo mu presto. I od te 822. godine do danas ništa se nije promenilo.

U srpsko-hrvatske odnose pre 1.200 godina uplela su se za sva vremena dva elementa: prevara i nož.

Prevarom su, vekovima, hrvatski i rimokatolički biskupi unijatili srpske seljake iz Slavonije, Dalmacije i Krajine. Onima koji su stradali od Turaka obećavali su vojnu pomoć ako pređu u rimokatoličanstvo. Onima koji su umirali od gladi donosili su danajske darove, pa ih opet ucenjivali da će ih pomagati samo ako postanu „djeca biskupova“. Nadarene mlade Srbe iz planinskih sela su slali na školovanje – pa od njih pravili jezuite. Hrvatska prevara bila je i jugoslovenska ideja biskupa Štrosmajera, osmišljena tako da Hrvatska dominira celim Balkanom, a Srbe u etapama potčini i pokatoliči.

Kako su Hrvati u oba svetska rata bili na strani poraženih, prevarom su uspeli da se prestroje. I, kao što je bio slučaj 1918, nađu se među pobednicima. U novoj državi koja je formirana oni su bili uvek ona nezadovoljna strana - koja je tlačila manjine, a predstavljala se kao potlačena. A o poslednjoj velikoj prevari iz 1945, ne treba trošiti mnogo reči. Tada je partizanski pokret, koji su mahom činili Srbi, za vođe dobio trojicu Hrvata: predsednika Tita, predsednika vlade Ivana Šubašića i predsednika skupštine Ivana Ribara. Bez obzira na klasne i........

© Informer