Nebojša Bakarec u svojoj kolumni navodi da se kandidati tzv. studentske liste zalažu da radno nesposobni ljudi budu izbačeni iz Biračkog spiska, što predstavlja težak oblik diskriminacije!

Sanja Belić, profesorka Prirodno matematičkog fakulteta u Novom Sadu, kandidat za poslanika na 74. mestu lažne Studentske liste, otvoreno se zalaže da se zabrani glasanje radno nesposobnim osobama, a to znači nekim penzionerima, hendikepiranim osobama, osobama sa invaliditetom, ratnim invalidima, osobama sa specifičnim i posebnim potrebama, osobama sa poteškoćama u razvoju itd.

Kandidatkinja sa lažne Studentske liste, Sanja Belić je gostovala na antisrpskoj N1 gde je istakla, citiram: „Želim da u Srbiji glasaju radno sposobni ljudi“?! Cela njena izjava glasi: „Ali postoje neki minimumi koje želimo i moramo da uradimo. Neke od najvažnijih stvari, sad pošto sam ja iz tog dela, ja želim da mi iščistimo taj birački spisak i želim da u Srbiji glasaju zaista živi ljudi, radno sposobni ljudi“!

Stvar je jasna. Sanja Belić kaže da lažna Studentska lista želi i mora da iščisti birački spisak, tako što će iz njega da izbace radno nesposobne ljude, tj. žele i moraju da u biračkom spisku ostave samo radno sposobne ljude!

Nemački nacisti su u tom pogledu svojevremeno usvojili niz nacističkih zakona i mera usmerenih protiv osoba koje su smatrali „radno nesposobnima”, hronično bolesnima ili osobama sa invaliditetom i hendikepom.

Naravno, ovim osobama nije bilo dozvoljeno da glasaju. Nacisti su bili vođeni ideologijom „rasne higijene” i eugenike. Nacisti su ove ljude posmatrali kao „beskorisne žderače” i „ekonomski teret” za državu, što je ozvaničeno kroz propagandni termin „Lebensunwertes Leben“ („Život nedostojan življenja”). Sistematsko eliminisanje radno nesposobnih sprovedeno je kroz nekoliko ključnih zakonskih i političkih faza:

1. Zakon o sprečavanju rađanja potomstva sa naslednim bolestima (1933). Ubrzo nakon dolaska na vlast, u julu 1933. godine donet je zakon koji je uveo prisilnu sterilizaciju za sve građane koji su imali stanja koja su ih po nacističkim standardima činila „biološki neispravnim” ili radno nesposobnim. Pod ovaj zakon potpadale su osobe koje pate od šizofrenije i drugih teških mentalnih oboljenja, slepe i gluve osobe od rođenja, epileptičari, osobe sa teškim fizičkim deformitetima itd. Putem ovog zakona prisilno je sterilisano oko 360.000 do 400.000 ljudi.

2. Akcija T4 – Program „eutanazije” (1939–1945). Ono što je počelo kao zakonsko sprečavanje potomstva, ubrzo se pretvorilo u fizičku likvidaciju radno nesposobnih. Početkom Drugog svetskog rata, 1. septembra 1939. godine, Adolf Hitler izdaje tajnu uredbu (antidatiranu na dan početka rata) kojom ovlašćuje lekare da sprovode „milosrdnu smrt” nad neizlečivim pacijentima. Program je dobio ime Akcija T4. Kriterijumi selekcije: Lekari u bolnicama i azilima popunjavali su formulare o pacijentima. Glavni kriterijum za likvidaciju bio je da li je pacijent sposoban za produktivan rad i koliko dugo je na nezi. Oni koji su proglašeni potpuno radno nesposobnima slati su u smrt. Metode ubijanja: Unutar ovog programa nacisti su prvi put testirali gasne komore (koristeći ugljen-monoksid), kao i smrtonosne injekcije i sistematsko izgladnjivanje do smrti. Žrtve: Program je prvo počeo sa decom sa smetnjama u razvoju, a zatim se proširio na odrasle. Procenjuje se da je u okviru Akcije T4 ubijeno između 250.000 i 300.000 ljudi sa fizičkim i mentalnim........

© Informer