Poraz Viktora Orbana nije bio rezultatski katastrofolan. Osvojio je 2,3 miliona glasova, naspram 3,1 miliona pobednika Petera Mađara. Niti je, posle 16 godina vlasti, takav poraz nezamisliv u demokratiji. Problem je u tome što ovo nije bio demokratski proces isključivo građana Mađarske, već „demokratija“ po meri Berlina i Brisela. Njihovo uplitanje je nesporno i suprotno svim demokratskim pravilima.

Orbanova politika bila je sporna za ukus Nemačke, Francuske, Italije i Poljske, zemlje stubove EU. Ključno političko pitanje bila je Ukrajina. Orban je izjavio da „Brisel priprema Evropu za rat i pojava evropskih vojnika u Ukrajini samo je pitanje vremena“. Jasno ukazujući da „Evropom sada upravlja nemačka ratna trojka“, misleći na predsednicu EK Ursulu fon der Lajen, kancelara Fridriha Merca i predsednika Evropske narodne partije Manfreda Vebera.

Zato je osovina Berlin-Brisel-Soroš bila toliko aktivna u rušenju Orbana. Korišćeni su uobičajeni resursi – novac, ucene, pretnje, nevladin sektor, opozicija željna vlasti po svaku cenu. Toj moćnoj osovini nije odgovarao samostalni lider i nezavisna politika Mađarske. Kominterovski Brisel traži zbijanje redova i monolitno jedinstvo svih zemalja članica – bez pukotina i frakcija – u očekivani rat protiv Rusije.

Lider Fidesa je iste večeri džentlmenski priznao poraz. Rezultat nije bio, kako su soroševci zaurlali, „razbijanje“ Orbana, već samo 54 prema 46 odsto od važećih listića.  Možete li da zamislite naše domaće blokadere da čestitaju pobedniku, iako su pojedine izbore gubili, ne sa osam, već sa 40 indeksnih poena razlike! I nikad nisu rekli – čestitamo........

© Informer