Prema definiciji Evropske asocijacije univerziteta, koju čini preko 800 najuglednijih visokoškolskih ustanova Evropske unije, autonomija je „institucionalno pravo univerziteta da sami upravljaju nezavisno od mešanja države, obuhvatajući akademsku slobodu, unutrašnju organizaciju, finansijsko upravljanje i zapošljavanje”.

Autonomija omogućava univerzitetima da sami određuju istraživačke prioritete i nastavne planove i programe, i podrazumeva četiri dimenzije: organizacionu, finansijsku, kadrovsku i akademsku.

A „političku autonomiju”? Ne, nikako. Za to se na Zapadu ide u zatvor. Ili u ludnicu. Kako navodi Asocijacija, iako su autonomni, univerziteti posluju u okviru zakonskih okvira, što zahteva odgovornost prema javnim vlastima. Nigde u Evropi i svetu autonomija univerziteta ne podrazumeva „slobodu političkog i partijskog delovanja”, kao i „udruživanja radi sprovođenja revolucije” i rušenja ustavnog poretka.

Nijedan univerzitet na svetu se ne koristi kao skladište blokaderskog propagandnog materijala, pirotehničkih sredstava i medicinske opreme za zbrinjavanje ranjenika. Pogotovo ne u SAD, Holandiji, Britaniji, Francuskoj. Tamo bi se policija i službe bezbednosti obračunali sa takvim pojavama u trenu. Bez razmišljanja.

Jedino u Srbiji država ima razumevanja za tako nakaradno shvaćenu „autonomiju univerziteta”, da se ne bi zaoštravale tenzije u društvu. Da niko ne bude uvređen, povređen, ili da ne daj Bože – da pogine. Ali upravo takva tragična sudbina zadesila je studentkinju Filozofskog fakulteta Milicu Živković.

Pad sa petog sprata matičnog fakulteta, nešto više od sat pred ponoć, pokazao je ono od čega smo svi strepeli – drska zloupotreba pojma „autonomija univerziteta” vodi društvo i........

© Informer