Juče sam opisao dva elementa obojene revolucije – motiv i sredstva. Ostaje bitan deo slagalice nasilnog rušenja demokratski izabrane vlasti – prilika. Reditelji obojene revolucije obično čekaju pojavu „crnog labuda“, događaja koji šokira javnost svojom tragičnošću. U Srbiji takvi događaji su bili masovna ubistva u školi „Vladislav Ribnikar“, Duboni i Malom Orašju, kao i rušenje nadstrešnice u Novom Sadu.

Ovi „crni labudovi“ aktivirali su mehanizme upravljanja masama od strane inostranog faktora. Došlo je do masovnih protesta, u kojima su učestvovali i mnogi mladi ljudi uvereni da učestvuju u pravednoj revoluciji. Nisu primetili neverovatne manipulacije nevladinog sektora i N1 političkih propagandističkih platformi.

Cilj je bio, kao i u svakom pokušaju svrgavanja legalno izabrane vlasti, izazvati građanske sukobe. Setite se reči – neko vas je lagao u vezi sa uspešnom i spontanom nenasilnom revolucijom. Tako nešto ne postoji na svetu. Ovo nisu moje reči. Ovo je izjavio Srđa Popović, osnivač „Otpora“, organizacije koja je 2000. sprovela petooktobarsku revoluciju u našoj zemlji.

Kada stravični zločini u školi „Vladislav Ribnikar“, Duboni i Malom Orašju, kao i pad nadstrešnice, nisu doveli do sukoba u Srbiji, režiseri obojene revolucije prešli su na smišljanje najgorih izmišljotina da podignu bes u narodu i rušilačku energiju.

Podsetiću na tri najveće laži kreirane da razbuktaju vatru građanskog rata u Srbiji. Da bi zatim eksponenti stranih službi preuzeli vlast nad zgarištem koje bi ostalo od Srbije.

Prvo, zvučni top! Organizatori obojene revolucije i njihovi podizvođači optužili su predsednika da je........

© Informer