Ako se problemi ne rešavaju u institucijama, rešavaće se na ulici. Ta nesporna istina toliko je istorijski utemeljena da je ne treba posebno dokazivati.

Profesoru Jovu Bakiću pripada zasluga što je prvi proročki najavio da će se socijalna katarza srpskog društva odvijati van zamrlih, paralisanih, oguglalih, otuđenih ili na drugi način nefunkcionalnih institucija. Zatim je u više prilika s malim varijacijama podsećao da će društveni konflikti kod nas, zbog bahatosti vlasti, biti neminovno nasilni. Sada smo svedoci tog samoispunjujućeg proročanstva.

Na portalu časopisa „Radar“ od 10. februara prof. Boris Begović daje svoj „predlog rešenja političke krize u kojoj se Srbija nalazi“. On brižno, skoro očinski savetuje Vučiću da „zauvek napusti funkciju predsednika Republike i da se, za sva vremena, potpuno povuče ne samo iz političkog, već iz javnog života Srbije“.

Po Begoviću bi, štaviše, optimalno rešenje predstavljala Vučićeva „dobrovoljna odluka da podnese ostavku na mesto predsednika Republike, i da se odmah zatim nepovratno iseli u neku drugu zemlju“. Obrazloženje zvuči ubedljivo: „toksičnost imanentna njegovoj ličnosti je tolika da on nikako ne može da bude deo bilo kakvog stabilnog političkog rešenja, budući da je njegovo neprestano višegodišnje zagađivanje javne scene i dovelo do današnje političke paralize“.

To deluje kao primamljiva izlazna strategija za razumnog političara, svesnog nastale situacije i okolnosti da mu vreme ne ide naruku. Vučić je, međutim, ličnost „pomerenog“ kova, kako su........

© Danas