Kragujevac je epicentar sveta, sretenjskog sveta. On je to Kragujevčanima i inače ali ovog 15. februara baš ga je „poteralo”. U svim je vestima. Trče se maratoni-štafete, tamo – amo. Studentska pešadija u „Maršu za Šumadiju” napreduje i forsira iz svih pravaca. Grad se uzmuvao kao nikada do sada. Nabavlja se provijant za desetine i desetine hiljada gostiju. Traže se kazani, kotlići, ražnjići… Smeštaj ne možeš da nađeš pa da si kodža Miloš.

Noć pre u Čumiću. Studenti stigli iz Novog Sada i Beograda. Kilometraža uzima danak: žuljevi, otoci, upale zglobova i tetiva, premor… Kragujevački zdravstveni radnici ih previjaju, masiraju, „krpe”… Nepokolebivi su – cilj je Kragujevac.

Teku svakodnevne protestne ativnosti. Zaposleni u Kliničkom centru po prvi put su izašli da odaju počast nastradalima u novosadskoj tragediji u krugu UKC-a.

Troluje se po društvenim mrežama. Deca iz VIŠ-a su spremila i organizovala prostor za 120 studenta koji dolaze u Kragujevac. Svako iole normalan bio bi ponosan na takvu decu. Ima onih koji ih ismevaju i onako, baš kulovski vređaju. Ne postoji moralno-intelektualno dno koje SNS botovi ne mogu da dotaknu. Ne brišem. Ostavljam im te komentare kao večni spomenik ljudskom idiotluku i (za)gadu.

Ne zagrmi na Svetog Savu već grunuše predsretenjski topovi iz kasarne u Velikom parku. To „predsednik puca po svim šavovima” momentalno su duhoviti Kragujevčani na društvenim mrežama.

Istrčali ste istoriju, sada je vreme da je pišete: Kragujevčani dočekali studente (VIDEO, FOTO)

Uveče doček studenata. U Kragujevac su umarširali, ispedalirali, štafetno izmaratonirali iz svih pravaca zemlje. Dočekani kako i dolikuje oslobodiocima.

I, bi Sretenje. Poče, onako, kao i sve kod Srba na početku dramatično (jutro hladno, susnežica), nastavi se euforično (pokulja narod iz „zemlje i neba”) a završi katarzično (masa se ne razilazi više od 15 sati). Nikada niko neće izbrojati koliko je tačno ljudi tog dana bilo u Kragujevcu na Sretenje. Nije ni važno, jer nije poenta „čiji je veći” već da su bili svi oni što trebaju.

Ma koje dve, na Sretenje je izronilo bezbroj i dve Srbije. I one za koje nismo znali ni da postoje kao i one koje su odavno zaboravljene i gurnute u zapećak. Tu su. Ljulja se istok i zapad, sreću se sever i jug, na Sretenje u Kragujevcu se zatvara krug. Saznajemo da ćemo da se „majemo” i po Nišu. Ako, valja se.

© Danas