Kada je u novembru 1996. godine, ne mogavši da se pomiri sa rezultatima, Milošević rešio da pokrade lokalne izbore, čitav civilizovani svet je bio šokiran. Ne zbog odluke tamo nekog tiranina, navikli su oni i na grđe, nego zbog besmislenosti tog čina. Zar zbog toga ko će da reguliše kanalizaciju, odvoženje đubreta i ostale komunalije može neko da izazove tromesečne demonstracije u svim gradovima koje ga u konačnici mogu stajati vlasti, pitao se svako iole normalan. Tako i bi.

U odnosu na SPS, vladajući SNS nije apgrejdovao već obrnuo igricu. E, ko uspe da uđe u zdanje lokalnih samouprava, taj je pravi hadžija. Na ulazima u skupštine gradova i opštine bukte sukobi na svakom koraku. Od najmanjih mesta do prestonice, lete jaja, flaše, kamenice…

Na ulazima policija, žandari, obezbeđenja svih fela i vrsta od zvaničnih do najamnika, nižu se kordoni, bataljoni… Samo se ređaju toponimi. Počne se sa Bogatićem (pa, tako više puta), u Zaječaru se na građane ispali suzavac, Kraljevo je danas najpoznatije po jajometu, na Zvezdari se rvu po stepeništu… Čačani čak najdalje stigli. Ušli u opštinu u nedelju noć, proboravili malo pa izašli.

Ni........

© Danas