Objavljivanje BIRODI-jeve procene mogućeg ishoda budućih parlamentarnih izbora proizvelo je zanimljiv eksperiment. Ne toliko izborni koliko obrazovni: pokazalo se koliko različitih stvari u javnom prostoru nazivamo „anketom“, „istraživanjem“, „prognozom“ i „predviđanjem“, kao da su sinonimi.

A nisu. Usput smo stigli i od Monte Karla do Monaka. Geografski, put nije naročito dug. Metodološki, ipak, jeste.

Monte Karlo nije izborni kazino

Jedna od živopisnijih reakcija objasnila je Monte Karlo simulaciju kao „gatanje u pasulj“, „loto bubanj“, „tombolu“ i „izborni bingo“. Čuo se čak i „Monako“. Ovde bi možda važilo staro pravilo da je pre komentarisanja korisno odvojiti nekoliko minuta za pretraživač. Ne zbog Monte Karla kao turističke destinacije, već zbog činjenice da su Monte Karlo simulacije sasvim standardan statistički alat. Ideja je zapravo jednostavna.

Ako ne znamo da li će neka lista dobiti, recimo, 38, 40 ili 42 odsto, ne pretvaramo se da znamo. Računar mnogo puta simulira moguće izbore, svaki put menjajući neizvesne veličine u granicama koje model smatra verovatnim. Posle desetina hiljada takvih „virtuelnih izbora“ dobijamo ne samo jednu cifru nego raspon mogućih ishoda i verovatnoću pojedinih rezultata.

Dakle, slučajnost postoji. Ali nije isto što i nasumično izmišljanje brojeva.

Monte Karlo ima kazino, ali iz toga ne sledi da je Monte Karlo simulacija rulet. Po toj logici bi statistička metoda pod naslovom „random forest“ zahtevala i šumara.

Anketa nije prognoza, a prognoza nije proročanstvo

BIRODI nije sproveo novu anketu u kojoj je pitao građane za koga će glasati. To je eksplicitno i napisano.

RTS: Vanredni izbori 25. oktobra

RTS: Vanredni izbori 25. oktobra

Korišćeni su raniji izborni rezultati, postojeća istraživanja javnog mnjenja različitih izvora, demografske promene, procena izlaznosti i drugi parametri. Ankete CRTA, NSPM, Faktor Plusa, Nacija TV i Ipsosa bile su ulaz u model, a ne njegov konačni rezultat.

Zato je sasvim legitimno pitati: Koje ankete? Kako su........

© Danas