Više od hiljadu cena važnih za bolji životni standard građana i za dobro raspoloženje u važnom trenutku ide na dole za 15 do 20 odsto. Smanjuju se trgovačke marže.

A kad se one smanjuju umanjuje se i osnovica za obračun PDV-a pa i iznos PDV-a bez obzira što stope ostaju iste. Znači, smanjuju se i budžetski prihodi koji se direktno ili indirektno troše na narod. Što bi se reklo, što dobiješ na ćupriji izgubiš na mostu. Ako uopšte ima dobitka na ćupriji. Iz iskustva znamo da takve mere nisu nikad imale pozitivnog efekta.

Naprosto, cene se ne mogu dekretom smanjivati. Mogu politikom koja omogućuje manje cene uz istu zaradu i proizvođača i prodavca datog proizvoda. Ali to je posao za struku i vladu koja na tim osnovama funkcioniše. Ova mera nije zasigurno potekla od struke i nije motivisana boljom ekonomijom.

Zamislimo dva prodavca. Jedan u samoposluzi prodaje tuđe breskve za 350 dinara po kilogramu. I drugi prodaje svoje po istoj ceni na pijačnoj tezgi. Čim ovaj prvi po nalogu vlasti spusti cenu za 15 ili 20 odsto, drugi će je najverovatnije takođe spustiti da bi mogao prodati svoje breskve. Prvog je na nižu cenu naterala vlast, a drugog konkurencija tj. zakon tržišta.

Hoću reči da za sve........

© Danas