Kad su svi argumenti i narativi vlasti zasnovani na lažima i nasilju, logičan je zaključak da je za vlast istina – ubitačna. Dvoboj pravde protiv nepravde, dobra protiv zla, svetlosti protiv mraka, moralnog načela protiv nemorala… bio bi brz i lak da nije na delu medijski monopol – kao što znamo, vlast je stavila pod kontrolu sve medije na državnim frekvencijama, a to je idealna situacija za gebelsovsko geslo: sto puta ponovljena laž postaje istina.

Slobodni, tzv. mali mediji, domašuju direktno tek do četvrtine naroda. Da bi istina dopirala do većine, moramo biti što aktivniji na društvenim mrežama i svim drugim vidovima kontakta.

1. Hiljade tužbi za nematerijalnu štetu. Treba pripadnike vlasti tužiti zbog svakodnevnog vređanja pripadnika akademske zajednice. Treba podnositi tužbe kad god studente i profesore nazovu ustašama i teroristima i – svakog dana sudove zasipati hiljadama tužbi! Svaki student i profesor treba da traži milione za nematerijalnu štetu!

2. Lažno informisanje. Mnogi pošteni građani koji se informišu mahom preko (pro)državnih medija nisu u stanju da razaberu laž između redova i zato, gde god je moguće, treba raskrinkati te lažne, ali manipulacijom populističke retorike, uvredljive argumente i narative. Svi samosvesni građani treba svuda oko sebe da raskrinkavaju pseudoargumente – u ličnim razgovorima, na uličnim skupovima, terenskim aktivizmom…

Barjak brige za narod nose nitkovi

Barjak brige za narod nose nitkovi

3. Zaklanjanje iza bivše vlasti. Kad god........

© Danas