Za prošli predlog izabrao sam studiju „Putovanja na Mesec“ Mardžori Houp Nikolson. Norvežanin Fritjof Nansen nije otputovao sa Zemlje, ali kao da jeste.

Roland Hantford, britanski istoričar, koji je preminuo ovog januara u starosti od devedeset devet godina, često je pisao o polarnim istraživačima – Amundsenu, Šekltonu i Skotu – a u ovoj knjizi opisao je buran i povremeno neverovatan Nansenov život.

Zoolog, jedan od prvih ljudi koji su proučavali neurone, Nansen je takođe bio polarni istraživač: vodio je ekspediciju preko Grenlanda.

Tada je odlučio da proveri smelu hipotezu – ispod arktičkog leda nalazi se okean.

Krajem XIX veka naučnici su smatrali da je Arktik kopnena masa i da su Nansenove ideje sulude, a u dijagnozu su se uverili kada su čuli da će uzeti sebe za zamorče.

Objavio je da će brodom ploviti na sever sve dok ga ne zarobi led.

Ako okean zaista postoji, onda će led nositi brod, možda do tačke koju tada još niko nije bio dosegao: do Severnog pola.

Otvaranje izložbe „Strukture Haosa: materijalnost memorije“ Viktora Šekularca 6. oktobra u Francuskom institutu

Otvaranje izložbe „Strukture Haosa: materijalnost memorije“ Viktora Šekularca 6. oktobra u Francuskom institutu

Za taj poduhvat morao da osmisli brod kakav nikada nije postojao.

Škot Kolin Arčer, inženjer i konstruktor, smatrao je da taj brod ne sme da se suprotstavlja ledu, jer je to uzaludno, već mora da mu utekne.

Suočen s pritiskom, on će se uzdizati zato što je obao, kao kada kliker beži od stiska palca i kažiprsta.

Tako je nastao „Fram“, najčvršći i najčudniji drveni brod.

Reč fram na norveškom znači „napred“, „probiti se“, a takođe se koristi u frazama koje označavaju da je čovek uspeo da stigne do........

© Danas