Slučajevi profesora Vladimira Mihića i njegove koleginice Jelene Kleut, sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu (UNS), otvorili su pitanje uloge Senata u postupcima izbora nastavnika u zvanja i istovremeno pokazali kako ubuduće može da izgleda svaki izbor u zvanja onih koji se na bilo koji način zamere vlasti.

U oba pomenuta slučaja kandidati su prethodno dobili pozitivna mišljenja stručnih tela fakulteta i Univerziteta, ali nakon glasanja na Senatu UNS Kleut nije izabrana za redovnu profesorku dok Mihić nije reizabran u zvanje vanrednog profesora.

Zakon o visokom obrazovanju propisuje da se način i postupak zasnivanja radnog odnosa i sticanja zvanja nastavnika uređuju opštim aktom samostalne visokoškolske ustanove, otuda se procedura razlikuje među univerzitetima. Dok, recimo, Senat Univerziteta u Beogradu samo promoviše redovne profesore, isto telo na Novosadskom univerzitetu bira i vanredne i redovne profesore.

Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da na Univerzitetu u Beogradu nastavnika za izbor u zvanje predlaže nastavno-naučno veće na osnovu izveštaja komisije.

– Nastavno-naučno veće usvaja izveštaj komisije za izbor kandidata, a zatim se stav NN veća prosleđuje veću naučnih oblasti na Univerzitetu. Veće naučnih oblasti se izjašnjava o izveštaju komisije i o stavu nastavno-naučnog veća. To važi za sva nastavna zvanja i praktično se tu završava postupak. Ukoliko je kandidat nezadovoljan odlukom može da podnese žalbu Senatu, koji se izjašnjava o žalbi kandidata ili prigovoru za izveštaj ako ga veće nije usvojilo – navodi Roglić.

Senat odlučio: Vladimir Mihić sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu nije reizabran za vanrednog profesora

Senat odlučio: Vladimir Mihić sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu nije reizabran za vanrednog profesora

Do 2022. godine redovne profesore formalno je birao Senat, a izmenama Pravilnika o načinu i postupku sticanja zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika Univerziteta u Beogradu, otvoren je put ka pojednostavljenju izbora redovnih profesora, kako je tada obraloženo.

Upitan kako je došlo do toga da Senat više ne bira redovne profsore, Roglić kaže da to ni ranije nije bio slučaj.

– Veće naučnih oblasti je davalo predlog, a Senat je, barem otkako sam ja dekan, aminovao predlog tog veća. Ne pamtim da je Senat ikada zaustavio nečiji izbor. Eventualne intervencije odnosile su se na odlučivanje po prigovorima, i to je uglavnom bilo u korist kandidata. Takvih slučajeva bilo je veoma malo – ukazuje sagovornik Danasa.

Na pitanje da li Senat treba da bira vanredne i redovne profesore, kao što je to slučaj na........

© Danas