Represija eskalira. Pripadnici policije, u uniformi ili civilu, ali i neki uniformisani, istetovirani, nabildovani, bezimeni plaćenici s fantomkama, pokazuju sve veću i neselektivnu brutalnost. Nema sumnje da ti drugi nisu slučajno izabrani.

Poslati su na ljude upravo zato što su spremni da udare bez pitanja i bez skrupula. Znamo previše dobro koliko ovaj režim gaji afinitet prema paraformacijama. Nebrojeno puta je pokazao da je alergičan na zakone, procedure, institucije. Jer kakva bi to vlast bila ako bi morala da se povinuje bilo čemu? Ako ne može da bude „znaš ti bre ko sam ja“?

Neću se baviti ovde siledžijskim odredima. Siledžije su siledžije, devijantni pojedinci. Nema tu materijala za promišljanje, dubine, kompleksnosti. To je banalno, primitivno, prizemno zlo. Ali s pravom smo uznemireni zbog scena iživljavanja pripadnika MUP-a – dakle, zvanične državne institucije – nad mirnim demonstrantima.

Dodatno iritira kad neuki, zluradi komentatori, ili lažljivi zvaničnici, potežu argument da se i policija u „uređenim evropskim državama“ žestoko obračunava s demonstrantima. Promiče im sitan detalj: to se dešava samo kad demonstracije postanu nasilne, kad se razbijaju izlozi, pale automobili, bacaju kamenice.

Ovih dana ne mogu da se ne pitam ko su policajci koji se odaju višku nasilja? Da li su rođeni kao grubijani, s neuropsihološkim deficitom empatije? Da li su odgajani grubošću, uz vaspitni princip da je „batina iz raja izašla“? Ili ih vremenom uloga oblikuje, pretvara u beslovesne instrumente institucionalnog nasilja? Naučna istraživanja sugerišu da ne postoji jednostavan odgovor.

U večitoj dilemi priroda ili odgoj, urođeno ili........

© Danas