Vladimir Đukanović, poslanik Skupštine Srbije, advokat i kolumnista u medijskim filijalama SNS-a u tekstu „Nova normalnost i lustracija“ (Politika – 15. septembar), ne prvi put, skreće pažnju čitalaštvu, koliko je uznemiren najavama blokadera da će oni, po osvajanju vlasti, sprovesti lustraciju.

Jada se kako su „Nekakvi zborovi izglasali (su) spisak ko je sve na listi za lustraciju“ i junači „bio bih ponosan da se na toj listi nađem… bilo bi me stid da me takvi totalisti ne progone.“

Čitaoci koji prate događaje u Srbije mogli su zapaziti da se lustracija zaista pominje kao mogući vid kažnjavanja ljudi iz kriminalnog miljea, onih koji su tokom demokratske tranzicije nezakonito prisvajali društvenu imovinu, kao i onih koji su bili na vlasti a koji su neodgovornim gazdovanjem sredstvima budžeta omogućavali korupciju. Možda je i advokat okupiran osećanjem odgovornosti, da bi se i mogao naći na toj listi, zbog čega sve češće sa izraženim nestrpljenjem, u tekstovima koje objavljuje, poziva stranačke kolege i sve koji podržavaju ovu vlast, da se suprotstavljaju blokaderima jer, „ako ovi dođu na vlast“, svima preti odmazda.

© Danas